Susret između Radničkog i Bekamenta, odigran u subotu 18. septembra će ostati upamćen i po svečanosti pre početka utakmice, koja je upriličena u čast doskorašnjeg kapitena Kragujevčanki Jasmine Kolak. Rukovodstvo oba kluba u kojima je provela veći deo karijere, kao i dojučerašnje saigračice, su joj priredili svojevrsno iznenađenje povodom završetka duge i plodonosne karijere, uručivši joj skromne poklone. Večita devojčica srpskog rukometa, omiljena među kolegnicama, nije krila emocije:
Ovo je za mene bio izuzetno emotivan trenutak, pomešano osećanje sreće i tuge. Osećanje tuge jer se opraštam od svoje velike ljubavi, igranja rukometa, nečemu što sam bila posvećena 25 godina, a osećaj sreće jer je to bilo iznenađenje i ne znam puno igrača koji su imali tu sreću da im se ovako zahvale. U ekipama Radničkog i Bekamenta sam se afirmisala kao igrač, gde sam provela veći deo karijere, a ujedno su to bile i najlepše godine. Jednostavno, trenutak je bio idealan. Zahvalila bih se ekipi Bekamenta što nisu zaboravili „svoje dete“, mom Radničkom, trenerima, devojkama i devojčicama (prim.aut. iz Radničkog), a najviše mojoj porodici i prijateljima za svu podršku i ljubav koju su mi pružali svih ovih godina.
Opšte je mišljenje da si mogla da odigraš još par sezona. Šta je presudilo u odluci da okončaš karijeru?
To je više želja ljudi koji vole kako ja igram, nego što bih ja zaista mogla još da igram. Ima više razloga zbog kojih sam odlučila da stavim tačku na svoju karijeru. Ja sam neko ko se daje 100 % na terenu i ne znam da se štedim i kada godinama igrate na taj način dolazi do premora tela. Dostigla sam svoj maksimum u rukometnom smislu, sada je vreme da mlađe igračice u ekipi preuzmu odgovornost, a ja da posvetim više vremena svojoj porodici.
Šta ti je sve rukomet dao?
Rukomet je od mene napravio to što sam danas, naučio me je disciplini, odgovornosti,borbenosti,naučio mi je šta znači timski duh, naučio me je da ne odustajem, da prihvatim poraze, da se radujem, da pomažem drugima. Omogućio mi je puno putovanja, druženja, upoznavanje drugih kultura i navika i ono najvažnije, igrajući rukomet sam stekla mnogo prijatelja za ceo zivot.
Koje momente u karijeri bi izdvojila?
Jedan od najbitnijih događaja u karijeri odnosi se na kompletnu sezonu 2013/14 i igranje pred punim tribinama, podrška navijačke grupe „Crveni Đavoli“, tokom celog prvensta. Te godine smo osvojili titulu prvaka Srbije, prvi put u istoriji kragujevačkog rukometa. Tu titulu sam posvetila svom ocu i to mi je najdraža titula u čitavoj karijeri.
Takođe, ne mogu da ne pomenem igranje u Triru (u Nemačkoj). Tamo ljudi obožavaju rukomet, jednostavno neopisiva atmosfera pre, tokom i posle utakmice, imate utisak kao da igrate Ligu šampiona svakog vikenda. Posebno drage su mi i tri sezone od 2007. godine provedene u Knjaz Milošu, sadašnjem Bekamentu. Ekipa je bila uglavnom sastavljena od igračica iz Aranđelovca, imali smo osećaj da smo svi u klubu bili kao jedna velika porodica.
Odlučila si da ostaneš u rukometu.
Volim rukomet i želja mi je da svoje znanje i iskustvo prenesem na buduće generacije. Trenutno sam trener najmlađih devojčica u klubu. Volela bih da budem uspešna u trenerskom poslu približno onoliko koliko sam imala dok sam igrala, zaključila je novopečena „penzionerka“ Jasmina Kolak.
izvor i foto: Sportsko privredno društvo „Radnički“ doo Kragujevac