Rad u javnom interesu

Promocija, razvoj i primena vanzavodskih / alternativnih sankcija i mera u Srbiji
 Okrugli sto na temu “Promocija, razvoj i primena vanzavodskih / alternativnih sankcija i mera u Srbiji” održan je u zgradi Skupštine grada Kragujevca, u organizaciji odbora za ljudska prava iz Valjeva.
Učesnici Okruglog stola, pored Odbora za ljudska prava iz Valjeva, bili su i predstavnici lokalne samouprave, predstavnici Udruženja “Posle kiše” iz Kragujevca, predstavnici Centra za razvoj usluga socijalne zaštite “Kneginja Ljubica” i predstavnik JKP Šumadija.
Prisutne je pozdravila članica gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu dr Goradana Damnjanović. Istakla je da u Kragujevcu postoji udruženje “Posle kiše”, koje okuplja bivše osuđenike sa teritorije šumadijskog okruga, sa kojima lokalna samouprava ima uspešnu saradnju. Između ostalog, pohvalila je odličnu saradnju koja je uspostavljena između Centra za socijalni rad i zatvorskih jedinica na teritoriji naše zemlje, koji pripremaju osuđenike za izlazak, mesec dana pred odsluženje zatvorske kazne.
Odbor za ljudska prava u Valjevu, dugi niz godina radi istraživanja i projekte iz oblasti alternativnih sankcija, a samo prethodne godine smo se posvetili kazni koja podrazumeva rad u javnom interesu, jer smo uvideli da je to kazna koja je korisna, a nema je puno u primeni. Ni osnovni, ni prekršajni sudovi nisu preterano zainteresovani za izvršenje ove kazne i pored njene dobrobiti, istakla je Aleksandra Spasojević, stručni saradnik Odbora za ljudska prava u Valjevu i autor publikacije “Promocija, razvoj i primena vanzavodskih / alternativnih sankcija i mera u Srbiji”
Publikacija predstavlja krivično pravnu analizu rada u javnom interesu koja se zasniva isključivo na ličnom izboru prestupnika. .Prednost rada u javnom interesu po mišljenju Aleksandre Spasojević, je društveno koristan rad kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo prestupnika, a koji je njegov lični izbor. Rad u javnom intresu ne obavlja se u cilju sticanja dobiti (obavlja se bez novčane naknade) u zamenu ua propisanu zavodsku kaznu. Ovakav rad nije dovoljno u primeni, a procenat kazni rada u javnom interesu je nizak, svega oko 1% na godišnjem nivou. Sudovi nisu pokazali interesovanje za izricanje ove kazne i pored pozitivne prakse.
Istraživanje je bilo obuhvaćeno u 6 gradova: Kragujevac,,,, Kraljevo, Čačak, Užice, Valjevo i Šabac. Razlika u broju izrečenih sankcija u pomenutim gradovima je evidentna. U tom smislu Kragujevc je u prednosti i to oko 300 izrečenih kazni kroz rad u javnom interesu.
“Dobra strana ove kazne je način izvršenja. Istu prestupnik izvršava u zajednici, ostaje u sredini u kojoj živi sa svojom je porodicom, a slobodno vreme provodi u obavljanju aktivnosti u preduzeću u kome odslužuje kaznu kroz rad”, objasnila je autorka publikacije.

Novinar: Dušica Jokićević