Mališanu iz Beograda, koji je posle teške operacije na mozgu ostao slep, potrebna pomoć. Majka Vanja ne može da mu priušti terapije, banje i sve neophodne lekove
U NjEGOVOM svetu nema svetlosti, boja, omiljenih crtanih junaka… Nema ni redovne škole, klupa punih đaka, dečije graje, ni igrica na kompjuteru. Osmogodišnji Veljko Kovačević iz Beograda, posle operacije tumora na mozgu, kada je imao dve godine, ostao je potpuno slep. Posledica hirurškog zahvata je i hemipareza desne strane, pa ne može da koristi desnu ruku, a desnom nogom hoda otežano. Uprkos svim mukama, bezbroj pregleda, braunila u venama, teške operacije, ovaj prelepi dečak obožava ljude, goste, pažnju, maženje, svoje kockice, bajke sa ce-dea, Pinokija, sevdalinke… I najviše od svega majku Vanju, koja se za svaki njegov osmeh bori sama.
Malom Veljku potrebne su fizioterapeutske vežbe, blagorodne banje, lekovi, terapije… Sve to ova samohrana majka ne može da mu priušti, a socijalno “ne pokriva”.
– Najveći problem je što hirurg operacijom nije uspeo da odstrani čitav tumor, a u pitanju je pilomiksoidni astrocitom, koji raste i grana se kao karfiol – priča Vanja. – Fizioterapeutske vežbe o trošku države nisu nam odobrene, a potvrđeno mi je više puta da su blagorodne za Veljka, da mogu da pomognu da počne da koristi desnu šaku koja je u jakom grču. Jednog dana moraće da nosi beli štap… Te terapije mu neće vratiti vid, neće mu smanjiti ostatak tumora u glavi sa kojim se i dalje bori, ali će mu pomoći da stanje ne ode na gore i da počne da koristi desnu ruku.
Nikada Vanja neće zaboraviti dan kada su joj doveli dete iz operacione sale i rekli da je preživeo, ali da je ostao bez vida.
– Pre operacije bio je preslatko, veselo dete, naizgled potpuno zdravo, osim što mu je desno oko neobično igralo – priča Vanja. – Na moje insistiranje, privatno sam uradila magnetnu rezonancu, uprkos tvrdnjama lekara u Tiršovoj da je u pitanju neurološka bolest nistagmus, sa kojom se može živeti. Tada je, međutim, na snimku MR otkriven tumor i počinje užas. Najteže je bilo posle operacije, detetu koje je do juče videlo, da shvati da je sada slepo. Prestao je da govori, bojao se da stane na noge, plakao je danima…
Posle godinu i po od operacije, Veljko je ponovo progovorio. Vanja ga je ponovo učila da hoda. Sada se više i ne seća da je nekada video, majka mu to ne spominje, a ne priča sa njim ni o tumoru. Upisala ga je u školu za slepu i slabovidu decu u Zemunu, kupila mu Brajevu mašinu i to posebnu “jednoručnu” i odnela u školu da je koristi. Veljko pohađa drugi razred, ali tamo nema puno prijatelja.
Ali mukama ovde nije kraj. Pod pritiskom bolesti svog sina i suočavanja sa tim da je preko noći postao slep, da tumor i dalje stoji na njegovom mozgu, podstaknuta je neka lavina i u glavi ove namučene žene. Dobila je učestale napade epilepsije, dijagnozu arterijske malformacije, posle toga morala je na ozbiljnu operaciju, a kao vrhunac usledio je otkaz u firmi gde je kao knjigovođa radila 11 godina.
– Veljko je tada imao pet godina, a ja punu vreću problema, kiriju za stan i ni prebijene pare – kaže Vanja.
– Iz Centra za socijalni rad slali su me da čekam u redu za kuvano jelo u narodnim kuhinjama. Srećom, ubrzo sam dobila invalidsku penziju, a pravo na produženu negu i sumu od oko 20.000 zbog Veljkovog invaliditeta, svake dve godine moram ponovo da stičem i da dokazujem da mi je dete slepo. Sada mi je jedino važno da osim mojih svakodnevnih vežbi, uspem da mu obezbedim i profesionalca koji će raditi na razvijanju njegove desne ruke. Ne predajem se. Nastavljam borbu.
SAKRILA SLIKE
– FOTOGRAFIJE iz perioda kada je Veljko još video, kada nam je bilo prelepo i još nismo slutili šta nas čeka, sakrila sam – priča Vanja.
– Naš život sada su kontrole, pregledi, praćenja, a trudim se da probam sve što mi preporuče da bi moglo da pomogne. Verujem da mu prirodni lekovi koje mu nabavljam pomažu, jer lekari se čude kako Veljko još stoji. Sve činim da mu pomognem, ali zaista ne mogu mnogo sama.
POMOĆ
SVI koji mogu da pomognu da se sakupi novac neophodan za terapije malom Veljku, svoje donacije mogu da pošalju preko Humanitarne fondacije Opštine Novi Beograd “Budi human”, slanjem SMS 118 na broj 3030, ili uplatom na račune:
Dinarski: 160-429509-97,
Devizni: 00-540-0001251.6
IBAN: RS35160005400001251688
—
Meda Pančevo
Izvor: novosti.rs