Tuga golema: Gordana Petković
Ako Boga znate, spasavajte sirotinju, spasite i ljude i stoku, nedavno je u telefonskom pozivu zavapio naš čitalac Boban Stanić iz Filaha u Austriji, a rodom iz Negotina: “Srce mi se slomilo kada sam u otadžbini, u prolazu video spaljenu kuću, izbezumljene ljude i stoku koja riče od gladi… Dao sam im nešto novaca, ono što sam imao kod sebe i odlučio da pozovem ‘Vesti’ u pomoć. Pokrenuo sam i naše dijasporce i Srpsku pravoslavnu crkvu, sve u nadi da ćemo pomoći ovim jadnicima”, rekao je ovaj verni čitalac koji je uz naše novine od 1998. godine.
Tuga golema: Gordana Petković
Tuga golema: Gordana Petković

Nekad ugledni domaćini, 53-godišnja Gordana i 63-godišnji Vasilije Petković žive na imanju nedaleko od sela Zlot u opštini Bor i već četiri meseca pokušavaju da zaborave tragediju koja ih je zadesila ovog leta. Jer, za svega petnaestak minuta, u požaru su izgubili gotovo sve što su sticali četiri decenije.

Pomoć iz Bad Homburga
“Vesti” su kao prvu pomoć donirale 250 evra porodici Petković u ime anonimnog dobrotvora S. P. iz Bad Homburga u Nemačkoj. Pustoš koji je požar ostavio pokušali su da saniraju prijatelji njihovog sina, radnici sa kriveljskog kopa RTB-a, u kojoj Dejan radi, pristizali su u smenama. Oboleli domaćin Vasa, uspeo je da uz pomoć drugara obezbedi uslove kako bi im preživele preostale četiri već uočljivo mršave krave. Pritekli su u pomoć i pojedine komšije, dovezli im bale sena za nekoliko dana, kokoške i hranu. Obišao ih je i predsednik opštine Bor Živorad Petrović, koji je iz svog novčanika izvukao novac za hitnu nabavku stočne hrane. Borski Crveni krst im je dodelio odeću i sredstva za higijenu.
Kobnog 8. avgusta oko 15 sati snažan vetar je prespojio labave žice na trulim banderama, došlo je do varničenja koje je zahvatilo suvu travu, nakon čega se velikom brzinom požar proširio. U vatrenoj stihiji je izgorela pomoćna kuća u kojoj su Petkovići mesec dana ranije preneli celokupno pokućstvo kako bi u omanjem objektu u kome žive dočekali svatove na svadbi sina Dejana.

Uzaludne molbe
Mesec dana pre tragedije imanje porodice Petković obišla je ekipa borske Elektrodistribucije, kojoj su poslali molbu da obezbede žice kako ne bi došlo do tragedije. Tada su im rekli da se strpe, jer će uskoro biti postavljena betonska bandera. Na njihovom imanju, žice su toliko niske da se mogu dodirnuti rukom, a trule bandere u očajnom stanju. I sada će štetu od tri miliona dinara Petkovići morati da rešavaju na sudu. A ko danas ima pare za veštake i advokate?!
Požar je zahvatio štalu u kojoj je stradalo 14 ovaca, tele koje su čuvali za priplod, svinjac, kokošarnik, košnice, seno koje su marljivo sakupljali kako bi do sledeće sezone prehranili stoku, i velika količina hrane i zimnice. Izgorela je gotovo celokupna mehanizacija. Plamen je zahvatio oko tri hektara i stradalo im je oko 200 stabala oraha i jabuka.

Od dana kada im je život postao košmar, tragedija im ne izlazi iz glave.

Novinar se odrekao honorara
S obzirom na to da “Vesti” trenutno nemaju dopisnika u ovom području istočne Srbije, Humanitarni most je zamolio poznatog novinara Sašu Trifunovića iz Bora da nam pomogne, da poseti unesrećenu porodicu Petković i da im lično uruči na licu mesta donaciju, već kako to mi inače radimo. Naš kolega se najbrže što je moguće odazvao pozivu “Vesti”, otišao na lice mesta i napravio reportažu. Uoči objavljivanja, nazvao nas je i poručio: “Molim vas da moj honorar uputite porodici Petković, i ja kao novinar koji sam video mnogo toga i lepog i ružnog, bio sam duboko potresen prizorom bespomoćnih ljudi na zgarištu kuće.”
Hvala, kolega Saša što si se i ti pridružio velikoj porodici humanih ljudi koje okupljaju “Vesti”.

“Trudim se da zaboravim sve, da ostanem pribrana. Ali, svako jutro kada dođem da nahranim preostalu stoku prvo se na zgarištu isplačem. Setim se dana posle užasa koji nas je zadesio, kada naša porodica bukvalno nije imala šta da jede”, ne uspeva da zadrži suze nesrećna žena, sećajući se da je u trenutku nesreće bila u kući sama sa majkom, i da su polivali krov objekta u kome sada žive kako ne bi izgoreo. ”

Plakala sam tih dana jer nisam imala ukućanima da za doručak ponudim čak ni mast namazan na hleb”, govori Gordana i krši ruke ispucale od seljačkih radova gledajući u nebo i nadajući se blagoj zimi. Petkovići su u oktobru dobili i unuku Mašu. “Zbog nje ne želimo da prodamo ovo malo zemlje i stoku koja nam je ostala. Ako treba neću ja jesti, ali za stoku mora da bude. Za nešto para koje smo dobili, nismo sebi kupili hranu, već smo utrošili na bale sena”, kaže domaćica i seća se da je nedavno tek rođeno tele unela u kuću kako bi preživelo.


Kontakt adresa
Svi koji žele i mogu pomoći ovoj porodici njihova adresa je: Gordana i Vasilije Petković, selo Zlot kod Bora 19215, Srbija, a kontakt telefon:
+381 61 11 05 086. Hvala, unapred.


Izvor: VESTI online