U Srbiji ne postoji definisan sistem protokola o ranom tretmanu osoba sa autizmom, što se kasnije prenosi na sistem obrazovanja, zapošljavanja ili aktivno uključivanje osoba sa autizmom u društvenu zajednicu, ocenili su predavači učesnici tribine ”Autizam i krizne situacije”.
Pored toga, porodice i dalje snose ogroman teret socijalnih obaveza, a jedan od najvećih i još uvek zakonski nerešivih problema je stambeno zbrinjavanje osoba sa autizmom.
Broj obolelih lica od autizma u Srbiji neprekidno raste. Zvanično registrovana statistika od 2 hiljade lica, ni izbliza nije usaglašena sa realnim brojem, kažu stručnjaci iz ove oblasti, jer se nedeljno autizam dijagnostikuje bar kod jednog deteta u Republici.
Zbog toga i problemi koje autizam nosi pretiču sposobnosti društva i njegovu adaptivnu mogućnost da se bori sa ovom pojavom. O suštinskom obezbedjivanju što normalnijeg života osoba sa autizmom, mnogo je nedorečenosti kako u Zakonu, tako u praksi.
Težak i vanredan svakodnevni život proživljavaju i dalje porodice u kojima je prisutan autizam. Sistemsko rešenje za ove biološke zajednice takođe ne postoji, a roditelji kažu da žive u stalnom strahu šta će biti sa njihovom decom kada njih ne bude. Dragocene pomoći ipak ima zahvaljujući Udruženjima, socijalnim službama, mada još ima i lutanja.
Tribini koja je održana sa ciljem kako naći mehanizme i načine da se olakša i unapredi život osoba sa autizmom prisustvovao je veliki broj roditelja dece sa autizmom, defektologa, predstavnika Školske i Gradske uprave, socijalnih službi i Udruženja.
Izvor: RTK