Promene vremena i načina ishrane aktiviraju gastritis. Pored alergena iz hrane, probleme sa varenjem u ovo doba godine izazivaju i česte virusne infekcije i upotreba pojedinih lekova
Dolaskom proleća aktiviraju se bolesti želuca, pre svega gastritis i ulkusna bolest. Smena godišnjih doba utiče na hormonsku ravnotežu i na pojačano lučenje kiseline. Posledica toga su simptomi: mučnina, gađenje, ponekad povraćanje, tupi bolovi.
U proleće su česte i virusne infekcije, kao što je grip, kada se upotrebljavaju lekovi za snižavanje temperature (“aspirin”, lekovi protiv reumatskih bolesti), koji, takođe, izazivaju posebnu vrstu takozvanih medikamentoznih gastritisa. Ovome treba dodati i lekove protiv osteoporoze koji se široko upotrebljavaju, naročito u starijem životnom dobu. Takođe je i povećan broj infekcija crevnog trakta koje obuhvataju i želudac pa se samim tim povećava i broj infektivnih upala želuca.
Prema rečima dr Gordane Kramarič Kujović, gastroenterologa u Vojnomedicinskoj akademiji, u razvoju želudačnih tegoba veliku ulogu ima i promena ishrane:
– Od zimske koja je bogata konzerviranom hranom sa štetnim nitratima i mastima, prelazi se na laganiji tip ishrane koja može biti i “mač sa dve oštrice”. Počev od već klasičnih alergena, tipa glutena, koji se nalazi u pšenici, ražu, ječmu, ovsu, na proleće se pojavljuje grupa potencijalno štetnih materija kao što su alergeni u celeru ili svežoj ribi. Klasični alergeni u hrani koji oštećuju želudac su još i jaja, mleko, soja, orah, kikiriki, senf.
Simptome pojačavaju nasledna predispozicija i stil života: neuredna i preobimna ishrana, preskakanje obroka naročito doručka, pušenje, prekomerno pijenje alkohola, upotreba psihoaktivnih supstanci, stres, koji je uobičajeni pratilac svakodnevnog života.
– Gastritisi mogu biti udruženi sa drugim oboljenjima kao što su autoimune bolesti ili biti posledica vraćanja žučnog sadržaja – objašnjava dr Kramarič Kujović.
Simptomi gastritisa i čira mogu da budu slični. Kod upale želuca to su najčešće mučnina, gađenje, povraćanje, nadimanje, tupi bolovi, retko mogu biti praćeni crnom stolicom, tzv. akutni erozivni gastritisi.
Po dužini trajanja, gastritisi se dele na akutne, koji traju tri do sedam dana, i hronične, koji traju godinama, kao što su gastritisi izazvani infekcijom helikobakter pilori. Lečenje se, kaže naša sagovornica, svodi na dijetalnu ishranu, izbegavanje štetnih namirnica, kafe i začina koji i te kako mogu da provociraju pogoršanje.
– Preporučuje se ishrana podeljena na pet obroka dnevno. Namirnice ne treba da budu ni suviše hladne, ni suviše tople, niti previše začinjene. Trebalo bi koristiti više maslinovo ulje, belo meso, baren krompir, pirinač, banane – navodi dr Kujović.
Kod čira na želucu bol je jak, pogoršava se nakon uzimanja hrane, često se javljju povraćanje mučnina i gubitak telesne mase. Teže komplikacije su krvarenje sa crnom stolicom, kao talog kafe, ili povraćanjem, sveže krvi. Slični su simptomi i kod čira na dvanaestopalačnom crevu, samo što se bol javlja obično noću, budi bolesnika iz sna, na uzimanje hrane se olakšava, komplikacije su takođe krvarenje. Kod obe vrste ulkusa teška komplikacija je i pucanje čira i izlivanje sadržaja u trbušnu duplju.
– Preporučuje se redovna kontrola, a naročito biopsija želudačne sluznice kod želudačnih ulkusa koji duže traju, naročito ono koji su izazvani infekcijom helikobakterije pilori, kao i kod hroničnih atrofičnih gastritisa koji imaju veliki maligni potencijal – napominje dr Kujović.
Izvor: novosti