Da li je pomodarstvo ili otkrovenje, tek sve više građana Kragujevca okreće se zdravoj hrani, a posebno biljkama koje su za lečenje davno koristile njihove bake i prabake. Tako se danas na pijacama traži bilje za koje većina domaćica do juče nije ni čula. Kako se to desilo, najbolje opisuje jedna od prodavačica sa pijace. Ona kaže da od kada su novine, televizija i internet portali počeli da objavljuju tekstove o zdravoj hrani, tako je potražnja na pijacama pojačana. „Kragujevačke” su istraživale koje su najtraženije zdrave biljke na pijacama.
Lek za mede posle zimskog sna
Većina prodavaca kaže da je sada možda najtraženija biljka – sremuš, poznat i kao medveđi luk ili divlji beli luk. Traži se kao nikada pre, kao da nije postojalo vekovima ranije. Prodavci kažu da su za povratak lekovitog sremuša najviše „krivi” novinari „jer za šta vi napišete da je lekovito, to odma’ uđe u modu”. Čim je sremuš vraćen u upotrebu, prodavci su se raštrkali po šumama – u masovne berbe.
Jedan od od onih koji sremuš konzumiraju kaže da je to „delotvorna trava” i da je uspeo značajno da koriguje holesterol.
– Moja žena se prva bacila na te lekovite trave, praktično počela da „pase” sve po livadama sve o čemu je pročitala na internetu da je lekovito. Rezultat toga je da mi je alkohol prepolovila, meso jedva viđam, a sremuš jedem svaki dan. Duša mi se oseća na beli luk, kaže friški penzioner, priznajući da od nedavno ima i momačku liniju.
Sremuš je poznat kao jedan od najboljih čistača organizma. Reč je o biljci koja ima blagi ukus belog luka, a čiji su listovi mekaniji nego pera luka, više nalik zelenoj salati. Prozvan je i medveđim belim lukom zbog priče da medvedi, čim izađu iz zimskog sna, najpre pasu sremuš da bi očistili organizam od nagomilanih otrova. Sremuš se na kragujevačkoj zelenoj pijaci pazari najviše kao lek protiv visokog krvnog priotiska i holesterola, kažu prodavci.
– Ja od detinjstva znam šta je sremuš, ali do pre dve godine niti ga je ko jeo, niti prodavao, niti tražio na pijacama. Kako vi novinari počnete da objavljujete da je nešto zdravo, tako mi znamo šta nam je činiti. Krenuli ste sa tim zdravim biljkama poslednjih godina, narod se zaludi, pa počne da traži šta nikada nije. Tako je i sa sremušem. Sada ste nas naterali u šume! Sremuš se bere u šumama i na obodima reka. Još mi sada i ćerka stalno savetuje šta je zdravo, šta je pročitala da treba jesti. Sada bi sve to da jede, a kada sam joj ja to davala pričala je da neće da jede moje travuljine. Kad „izađe” na internetu i televiziji više nije travuljina nego lek. Ako vam nije teško, ‘ajde malo pišite o majčinoj dušici od koje se pravi čaj, em je lek, em da malo i to prodajemo, kaže prodavačica sa kragujevačke zelene pijace Slađana Lazarević.
NJena koleginica po radnom mestu i imenjakinja Slađana kaže da je za berbu sremuša zadužen njen muž Jugoslav. On ovaj divlji beli luk bere u šumama oko grada, najčešće oko rodnos sela Drača.
– Sremuša ipak nema svuda. Treba ga tražiti po šumi, na obroncima. Vredi, zdraviji je od belog luka, kažu mušterije. Nama zarada i nije neka, sremuš košta od 10 do 20 dinara za vezu. Jede se u martu i aprilu, početkom maja, zavisi kada stigne, a berba prestaje čim sremuš procveta. Mi smo ga prodavali i ranijih godina, a sada daleko više, kaže Slađana.
Traže se rukola i đumbir
Prodavačice Milovanka i Milica kažu da pored sremuša kupci sve više traže i rukolu. To je opet biljka nalik na travu, sa listovima u obliku rakete. Ona je značajno skuplja, pa sto grama ove biljke košta 80 dinara. Ali u sto grama ima dosta rukole, a ona se najčešće koristi kao dodatak salatama.
– Rukola je biljka koje ima tokom cele godine, ali se najviše kupuje u proleće, kada nam sam organizam traži više salata. Kod mene su je kupovali zbog jačanja imuniteta, ali i zbog raznih dijeta. Imam mušterije koje je prvenstveno pazare zbog prevencije onih najtežih bolesti, a neki oboleli kupuju je jer kažu da je treba koristiti tokom hemioterapije, priča Milovanka.
Rukola ima poseban ukus, pa oni koji je prvi put probaju kažu da ih podseća na kožice pečenog pileta. Prodavačica Milovanka kaže da joj više liči na ukus pečenja.
– Mnogi je koriste kao začin, dodatak salatama. Neki je seckaju na tek ispečeno meso. Ima i onih koji je jedu kao svežu salatu, kaže ova prodavačica.
Stručnjaci ističu da rukola čuva srce, smanjuje rizik od mnogih bolesti i sadrži materije koje imaju antikancerogena svojstva. Smatra se prirodnim antibiotikom, reguliše varenje, koristi se za lečenje čira, osteoporoze, hroničnog zatvora, prehlade i kašlja. Osim toga, rukola čisti krv, pospešuje lečenje bolesti jetre i smanjuje rizik od raka dojke. Bez obzira na to što rukola ima specifičan ukus, najbolje je da se konzumira presna u salatama, mada zadržava lekovita svojstva i pri kuvanju. Dobri poznavaoci tvrde i da rukola poseduje afrodizijačka svojstva.
Prodavci kažu da se dosta kupuje i đumbir, u našem narodu poznatiji kao lek za reumu i artritis. On košta oko 650 dinara kilogram, ali i sto grama je dovoljno za nedelju dana upotrebe. Prodavci od mušterija čuju da đumbir dame koriste prvenstveno za mršavljenje, u nekima od niza modernih dijeta.
– Jedni ga kupuju da bi pravili čaj, drugi ga mešaju sa medom, a treći od đumbira prave neki sok za mršavljenje, kaže Svetlana, koja uz đumbir prodaje i zeleniš za supu i beli luk.
Na pijaci se od lekovitih trava može naći i maslačak, a prodavci najavljuju da nakon kiša očekuju bolju ponudu i navalicu na divlje pečurke.
– Kada se priča o tim divljim biljkama iznenađena sam što ih traže i kupuju mahom mlađe žene, one do 40 godina. Ja sam očekivala da će pre one oko 50 i 60 godina znati šta je sremuš, ali nije tako. Kao da su one to zaboravile, ako su ih njihove majke i bake i naučile. Ove mlade saznaju sa interneta pa traže, kaže prodavačica sremuša Milica.
Izvor: kragujevacke.rs