Krpelji su najaktivniji u proleće i jesen, a zadržavaju se u travi i grmlju. Ujed krpelja nanosi mali, ali izvestan rizik oboljevanja. Računa se da je kod nas,inficiran jedan od deset hiljada krpelja. Prenosnik je mnogih opasnih bolesti, najčešce Lajmske. Nakon ujeda krpelja nastaje katkada crvena papula koja svrbi i koja nestaje za nekoliko dana, ali se može inficirati.
Prva pomoć
Krpelja treba što pre ukloniti sa kože, pazeći da ne zaostanu delovi rilice. Danas se smatra zasterelom metoda kada se krpelj poliva naftom, benzinom ili petrolejom (zbog nedostatka kiseonika izlazi sam).
Nikada nemojte uvrtati, cimati, cediti, gnječiti ili bušiti krpelja. Nemojte koristiti ni narodne lekove kao što su vazelin, benzin ili vruća šibica. Ukoliko niste sigurni u svoje sposobnosti, onda je bolje da odete kod lekara koji će lako, bezbolno i brzo izvaditi insekta iz kože. Uvek posle boravka u prirodi, pregledajte telo kako biste bili sigurni da nema zakačenog krpelja. Crvenilo na koži ostaje još dan-dva i i izgubi se, a ako se ne izgubi i crveni rub počne da se širi obavezno potražite lekara.
Izvor: Stetoskop
mondo.rs