Srbija se može svrstati među one evropske države u kojima je najveći broj radnika van domašaja preventivnih aktivnosti medicine rada.
U našoj zemlji više od 50 odsto zaposlenih, koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom u ovom trenutku nemaju obavljene obavezne jednogodišnje lekarske preglede.
Isto tako, veliki broj firmi nisu donele ni obavezni osnovni akt o proceni rizika radnih mesta.
U mnogim evropskim zemljama obuhvaćenost radnika preventivnim lekarskim pregledima medicine rada niža je od 10 odsto.
Odgovarajući radnik na odgovarajućem radnom mestu, odnosno adekvatna zdravstvena sposobnost za obavljanje nekog posla obezbeđuju punu radnu i životnu efikasnost radno sposobne populacije.
Medicina rada je u obavezi da prati zdravstveno stanje radnika posle završenih periodničnih pregleda, da poseduje statističke podatke o bolovanjima i ujedno daje konkretne predloge poslodavcu.
Čak 7 odsto svih smrtnih slučajeva među populacijom radnoaktivnog stanovništva povezano je sa rizicima koje nosi rad, kao i polovina svih oboljenja srca i krvnih sudova, 60 odsto svih koštano zglobnih i mišićnih oboljenja, 20 odsto depresija.
Prema podacima Zavoda za zdravstenu zaštitu radnika Kragujevac rada najznačajnije bolesti u vezi sa radom su tkz. hronične nezarazne bolesti.
Medicina rada nastoji da kroz preventivno zdravstveni vaspitni rad, osobama koje imaju oboljenja pruži savet, pre zasnivanja radnog odnosa kako bi predupredili ta oboljenja.
Takođe rade i sekundarnu prevenciju kod osoba koje su već obolele od određenih oboljenja.
Medicina rada inače predstavlja preventivnu granu medicine i bavi se preventivnom zdravstvenom zaštitom radnoaktivnog stanovništva.
Izvor: RTK