Удружење сународника и пријатеља Русије “Свет” и Удружење грађана “Експрес” & Хуманитарни радио Крагујевац, уз подршку Градске туристичке организације, РЦНК “Руски дом”, волонтера – Суверених студената Правног факултета, а све то под покровитељством Града Крагујевца,
позивају Вас да се придружите обележавању друге по реду манифестације “Масленица – Беле покладе 2020”, која ће се одржати 29.02.2020. год. од 12 – 16 часова у Спортској хали “Гордана Гоца Богојевић”, Велики парк.
Управа Града Крагујевца, подржала је идеју да се манифестација одржава сваке године и да постане традиционална.
Циљ манифестације “Масленица- Беле покладе” је да се кроз уједињење два православна празника представе обичаји и традиција братских народа Русије и Србије.
Програм манифестације укључује разноврсне активности:
-културно – уметнички програм
– смотра народних рукотворина и традиционалних производа
– креативне радионице за децу,
– игре и такмичења са учешћем деце и одраслих, итд.
Дођите да се дружимо, певамо, играмо, уз руски чај, ораснице, добру народну песму, игре и обичаје. Улаз је слободан!
„Масленица“ је стари словенски празник, којим се испраћа зима, а дочекује пролеће. 4 марта 2020 године у Русији почиње „Масленичка недеља“ и слави се целе недеље, све до почетка Ускршњег Поста. Обележава се у свим градовима Русије у знаку свеопштег весеља. Организују се бројне забаве, концерти, сајмови и традиционалне игре и такмичања за децу и одрасле на улицама и трговима широм Русије. Током недеље масленице, православни хришћани не једу месо, а дозвољени су јаја,сир, млеко и други млечни производи, па је по маслацу „Масленица“ добила име.
Сваки дан „Масленице“ има своје значење: понедељак је „дан сусрета“, уторак-„дан разигравања“, среда је „дан гурмана“, четвртак је дан „разбибриге“, петак-„таштине вечере“, субота-„заовине посела“ а завршни дан недеље је „дан опраштања и помирења“, када се од ближњих тражи опроштај за све могуће увреде.
Симболом „Масленице“ се сматра палачинка јер својим обликом и бојом подсећа на сунце, а главним циљем празновања сматрало се буђење природе и призивање сунца. Палачинке се једу током целе недеље празновања и служе се са икром, сметаном(павлаком), медом, слатким и џемовима и уз њих се испија млеко или чај. Јести палачинке на масленицу у Старој Русији сматрало се важним ритуалом, са сваким залогајем уносила се енергија сунца. Још једним симболом празника се сматра лутка од сламе обучена у женске хаљине и она представља „зиму“ коју треба испратити до следеће године. Око ње се играло, певало и водило се коло(Хоровод), а после лутку су спаљивали и млади момци и девојке прескакли ватру што се сматрало финалним обредом празника јер веровало се да тај ритуал доноси здравље и напредак.
Беле Покладе је стари српски празник који се обележава на крају Сиропусне недеље-последње припремне недеље пре почетка Ускршњег Поста, у току које се не једе месо, али је дозвољена употреба јаја, млека и млечних производа. Током целе недеље људи су се веселили и дружили, играла се кола и везивали су се љуљашке, јер током поста није било дозвољено да се приређују весеља. Беле покладе су најсвечаније и најраспротрањеније покладе у току године.
Беле Покладе се зову још „Проштене“ јер тог дана сви опраштају једни другима свађе и увреде. Овај обичај је важан део припрема за Васкршњи пост и доприноси оснаживању породице. Важним делом празника се сматрало паљење ватре каја би помогла изнемоглом сунцу да поврати снагу и покрене нови живот. Око ватре се играло коло, певале се песме, а момци се такмичили у прескакању ватре. Походи по улицама такозвани „комендије“ када се сви маскирају у припремљене маске од папира, које наките зубима од пасуља или кукуруза и брковима од вуне су неизоставни део обреда на Беле Покладе. Важним обредним јелом на Беле Покладе сматра се јаје које је као симбол живота и током вечери сви укућани морали су јести барена јаја а и поклањала се јаја суседима и рођацима.
www.humanitarniradio.com
