Покладе су народни празник Словена. Његови корени су пагански и везани за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања Великог поста уочи Ускрса.[1][2]
Покладе се обично сматрају за време необузданог уживања у храни, пићу и прославама под маскама, познатим као карневал.[1][2]
Покладе су задњи дан пред почетак сваког од четири велика поста.
Bela nedelja je poslednja sedmica pred Vaskršnji post, a poslednji dan te sedmice se zove Bele poklade.
Belu nedelju čine dani kada je strogo zabranjeno konzumiranje mesa, ali važi pravilo siroposne nedelje kada su dozvoljeni mleko i mlečni proizvodi.
Nekada su tokom cele Bele nedelje išle maskirane povorke radi zaštite od zlih duhova i veštica.
