Tema vršnjačkog nasilja u zadnje vreme je sveprisutna. Svakodnevno svedočimo ovom problemu, svesno ili ne, slušamo emisije sa ovom tematikom, internet je preplavljen dramatičnim pričama i primerima, ali kako da pomognemo, to je jedino i pravo pitanje.
S obzirom na to koliko je vršnjačko nasilje ozbiljna i važna društvena tema, zainteresovanost i širenje svesti o ovoj temi veoma je korisno i važno. Kako roditeljima čija su deca žrtve vršnjačkog nasilja, tako i samoj deci koja prolaze kroz to.
Vršnjačko nasilje može se javiti u najranijoj fazi života jednog deteta, od samog polaska u školu.
Za mnoge dečake i devojčice odlazak u školu predstavlja traumu. Ne zbog preobimnog programa ili eventualno neurađenog domaćeg zadatka, kako bi kritičari obima školskog programa odmah pomislili, već zbog nasilja sa kojim se svakodnevno suočavaju.
Prema statistici, najčešće je među mladima vidljivio fizičko nasilje, a potom i digitalno. Međutim, suština nije u tome koje nasilje najzastupljenije, suština je u tome da svaki oblik nasilja ima određenu psihološku komponentu, jer ostavlja posledice na psihičko zdravlje dece, i da se mora prepoznati što pre i iskoreniti.
Na temu vršnjačkog nasilja i kako pomoći detetu razgovarali smo sa diplomiranim pedagogom na Filozofskom fakultetu na odseku za pedagogiju Melitom Ranđelović.
Melita Ranđelović zaposlena je u različitim institucijama socijalne zaštite kao što je, dom za decu bez roditelja i roditeljskog staranja, institucijama obrazovanja, specijalnoj školi za decu sa teškoćama u intelektualnom razvoju, u redovnoj srednjoj školi kao stručna saradnica-pedagog, a 2012. Godine stiče sertifikat Evropski akreditovanog programa za savetnika sistemske porodične terapije pri Institutu za mentalno zdravlje.
Objašnjenje kako pomoći detetu koje je žrtva nasilja, ali kako da i roditelji, nastavnici i vršnjaci prepoznaju vršnjačko nasilje i pomognu detetu koje je žrtva istog dala je diplomirani pedagog Melita Ranđelović koja navodi da je veoma važno da se napravi plan podrške i zaštite učenika kako bi se sinhronizovano i sistematično realizovala podrška učeniku/ci koji je doživeo nasilje.
– Problem vršnjačkog nasilja rešava se brzim i efikasnim delovanjem svih aktera, aktera u školi kao što su, nastavnici, vršnjaci, tim za prevenciju diskriminacije nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, porodice, i spoljnje mreže, ako je to potrebno – rekla je Melita Ranđelović.
Pedagog Melita Ranđelović osvrnula se i na pomoć koju žrtve nasilja mogu dobiti od nastavnika u školi, roditelja kod kuće, ali i od svojih vršnjaka.
– Nastavnici mogu pomoći tako što će sve činiti da se nasilje ne ponovi. Reagovaće na svaku situaciju koja ukazuje da bi neki vid nasilja mogao da se dogodi – objašnjava ona.
– Nastavnici moraju da svoj vaspitno-obrazovni rad prilagode situaciji kroz rad i nastavne sadržaje. Trebalo bi da pokreću teme kao što su diskriminacija, stereotipi, predrasuda, (ne)tolerancija, govor mržnje i slično. Na taj način mogu učiti đake da sarađuju i uvažavaju druge, drugačije, da uvažavaju različitost – dodaje pedagog kao predlog nastavnicima.
Kada je reč o pomoći koju žrtve nasilja mogu da dobiju od svojih roditelja ili staratelja, pedagog Melita Ranđelović objašnjava da roditelji moraju da reaguju u situaciji kada primete nasilja, da nasilje moraju prijaviti i sarađivati sa školom u procesu zaštite deteta i pružanja podrške.
– Roditelji moraju da pruže podršku svom detetu. Trebalo bi potražiti stručnu pomoć i podršku za svoje dete, sebe i svoju porodicu kako bi situaciju što pre rešili, prebrodili – navodi pedagog.
– Kada je reč o vršnjacima, oni mogu pomoći tako što će podržati svog druga/drugaricu koji trpi nasilje gde će se jasno postaviti prema nasilju kao prema neprihvatljivom načinu ponašanja. Vršnjaci moraju odmah da prijave situaciju nasilja, ako se dogodi. Pored toga, vršnjaci mogu da razgovaraju o ovoj temi, da budu pokretači teme o nasilju na nivou odeljenja, škole i da se uključe i predlože aktivnosti zaštite vršnjaka i podrške – savet je pedagoga.
Na osnovu stručnog objašnjenja pedagoga, ne možemo a da ne zaključimo da priče o vršnjačkom nasilju nisu naivne i sve su češće.
Zato ih treba shvatiti jako ozbiljno, odmah reagovati i ne označavati ih kao pubertetski nestašluk.
Izvor (tekst i foto): https://cuvamte.gov.rs/sr/vest/kako-pomoci-detetu-koje-je-zrtva-nasilja/3264.php