Dok ovih dana gotovo svi mediji prenose vest da se povećava broj obolelih od virusa korona i to potkrepljuju podacima da je među sedam hiljada testiranih otkriveno čak 1.500 zaraženih, epidemiolozi i medicinari drugih specijalnosti nisu iznenađeni. Objašnjavaju da je virus svojevremeno stigao u sve krajeve sveta, pa i kod nas – i tu i ostao, a onda počeo da se menja i kroz nove sojeve prilagođava uslovima da bi opstao. Zato ne čudi, recimo, da je još prošle nedelje rukovodstvo Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije ponovo zabranilo posete pacijentima koji se leče u toj ustanovi, baš zbog porasta broja obolelih od virusa korona.
S razlogom – jer su u zdravstvenim ustanovama u kojima građani mogu da se testiraju sve veće gužve. Uostalom i službenici Svetske zdravstvene organizacije pre nekoliko meseci upozorili su da bi se valjalo pripremati za nove talase obolevanja. Pre svega zato što je borba sa virusima uvek vrlo teška i da uvek preti opasnost od nekog novog soja patogena sa smrtonosnim potencijalom, upozorio je na nedavnom godišnjem zasedanju Svetske zdravstvene organizacije njen generalni direktor Tedros Adanom Gebrejesus, govoreći o globalnim zdravstvenim izazovima, što podrazumeva i buduće moguće pandemije.
Iako mnogi nastoje da potisnu sećanje na kovid 19, činjenica je da je za tri godine u Srbiji virus potvrđen kod 2,5 miliona ljudi. I dalje on predstavlja pretnju za zdravlje, posebno starijih od 65 godina i hronične bolesnike, jer po nekim statistikama i posle ukidanja pandemije, od pet do deset ljudi svakog dana je gubilo život zbog korone među nekoliko stotina obolelih. Kad već pominjemo statistiku, podsećanja radi, za tri godine od kada je u Srbiji registrovan prvi slučaj obolevanja od kovida 19 do pre nekoliko meseci ovaj virus zvanično je otkriven kod oko 2,5 miliona ljudi, dok je život zbog korone izgubilo 17.855 ljudi.
Doktorka Snežana Jovanović iz laboratorije „Vatreno oko” potvrdila je za RTS da je od ukupnog broja testiranih oko 20 odsto pozitivnih uzoraka, i zato očekuje da će se Radna grupa za kovid 19 sastati u toku sledeće nedelje. Ono što ljudi u principu mogu da preduzmu jeste da nose maske, a PCR test je neophodan za sve koji moraju da budu primljeni na bolničko lečenje.
Jovanovićeva navodi da u svetu, pa i okolnim zemljama, cirkuliše podvarijanta koja je nazvana „eris”, koja se lakše i brže prenosi i već je registrovana i u našoj zemlji. Zabeležena je u preko 57 zemalja i u Srbiji, tako da lekari očekuju neznatno povećanje broja testiranih, ali i pozitivnih rezultata, ističe doktorka i dodaje da se veruje i da kod nas cirkuliše i podvarijanta „pirola”, iako nije još otkrivena.
Dr Snežana Jovanović umiruje one koje statistika uvek preplaši da razloga za zabrinutost onako kao što je nekada bilo sigurno nema. Dosta ljudi je preležalo kovid 19, steklo neki imunitet, veliki broj ljudi je vakcinisan, a ona očekuje uskoro nove buster vakcine, koje će poboljšati zaštitu čak i od ovih novih sojeva virusa.
U laboratorije na testiranje lekari za sada šalju uglavnom pacijente koji imaju simptome akutne respiratorne infekcije. Tamo im bude urađen antigenski test, a s obzirom na infekciju koja ih muči, onda se primeni i PCR.
Testiranje može da se uradi u domovima zdravlja, a Jovanovićeva navodi da svaki dom zdravlja ima izdvojenu jedinicu ili jedan deo za pacijente koji imaju simptome akutne respiratorne infekcije.
– Taj deo može biti izdvojen, u tom delu mogu da rade zaposleni koji su samo za to ili da pri prelasku iz jednog u drugi deo ili jedinice doma zdravlja, naravno, nose ličnu zaštitnu opremu. I naravno da postoje pojedina odeljenja na klinikama koja su opredeljena za lečenje pacijenata koji su oboleli od kovida 19. Kod nas je to i Klinika za infektivne i tropske bolesti i jedinice intenzivnog lečenja na Klinici za pulmologiju – dodala je doktorka Jovanović.
U bolnici ima obolelih od kovida 19, uglavnom su to starije osobe, a nema pacijenata na respiratorima. Oni koji primete neku promenu zdravstvenog stanja, trebalo bi da se obrate svom izabranom lekaru, kao i ako imaju povišenu temperaturu, kijaju, boli ih grlo, malaksali su, boli ih glava.
Ne zvuči optimistično, ali je stručno mišljenje i izrekao ga je epidemiolog Zoran Radovanović u razgovoru za N1 rekavši da ljudi moraju da se naviknu na život sa koronom. Istakao je da su najgori talasi prošli, ali da ćemo i ubuduće imati povremene epidemijske talase.
Prema njegovim rečima, korona je tu već četiri godine i biće ne četrdeset, već još četiristo godina.
– Ono što je važno jeste da su ti najgori talasi prošli i sada ćemo imati povremene epidemijske talase. Biće ta bolest prisutna tokom cele godine, a u hladnim mesecima će biti više. Jedina stvar je da napravimo neku strategiju i da se prema tome na adekvatan način ponašamo – rekao je Radovanović i objasnio da su ovi brojevi koje dobijamo „samo mala frakcija stvarno obolelih, a neuporedivo manja u odnosu na stvaran broj zaraženih, jer klinička slika više nije takva da ljudi moraju da idu kod doktora”.
– Ono što je bitno ukoliko čovek ima bilo koju respiratornu infekciju je da ostane kod kuće i zbog sebe, ali i zbog drugih, i to važi i za kovid 19 – istakao je epidemiolog i naveo da su novi sojevi korone zapravo „potomstvo varijante ’omikron’”.
– Svi su oni slični i izazivaju praktično istu kliničku sliku, ali bitno je da je ona blaža od onih koji su izazivali prethodni sojevi. Varijanta „omikron” i njeno potomstvo dovode do mnogo blaže slike, to je jedna strana medalje, a druga je da smo mi kao populacija mnogo otporniji – napomenuo je iskusni epidemiolog.
Spomenuo je i procenu stručnjaka „da će svako od nas jednom u dve godine imati kovid 19, što znači „da oni koji su nemarniji jednom u šest meseci, a oni koji se više paze, imaće jednom u osam godina”.
Radovanović smatra da ljudi koji su zdravstveno osetljivi i sa hroničnim bolestima, trudnice ili mnogo starije osobe, spadaju u osetljive kategorije koje treba i dalje da budu vakcinisane.
Govoreći o ponovnim merama zaštite i nošenju zaštitnih maski, Radovanović ističe da na to utiču sociološki i kulturološki činioci.
– Sada u Srbiji kada bismo to pokušali da nametnemo naišlo bi na veliki otpor, tako da treba ostaviti ljudima da prema sopstvenoj proceni donesu odluku, ono što je važno jeste da treba da budu informisani – zaključio je epidemiolog.
Izvor: politika