Zbog nespecifičnih simptoma oboleli od maligniteta krvi kasno dobiju dijagnozu
Pacijenti sa hematološkim malignitetima poput limfoma (maligne bolesti krvi), vrlo često kasne sa odlaskom kod lekara jer ove bolesti imaju nespecifične simptome koji mogu biti znaci nekih manje ozbiljnih stanja. Najčešće se javljaju bezbolni uvećani limfni čvorovi, često na vratu, ispod pazuha i u preponama, neobjašnjivi gubitak težine, groznica i blago povišena temperature, stalno kašljucanje, glavobolje, svrab i crvenilo po koži, upozorio je juče dr Vojin Vuković, iz Klinike za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
On je pojasnio da je za postavljanje dijagnoze važno uzimanje biopsije uvećanih limfnih čvorova, kao i da nekada postoji problem da pacijent što pre stigne do specijaliste.
‒ Svake godine limfom dobije od 1.000 do 1.200 osoba u našoj zemlji. Imamo i pacijente kod kojih se bolest vratila. Ono što znamo jeste da inovativna terapija dovodi do boljeg terapijskog ishoda kod obolelih – dodao je dr Vuković.
Povodom obeležavanja Meseca borbe protiv karcinoma krvi, Udruženje pacijenata sa hematološkim malignitetima „Lipa” najavilo je juče da će se pridružiti svetskoj kampanji pod nazivom „Mi ne možemo čekati”. Ova motivaciona izjava nastala je zbog potreba pacijenata, a osnovni cilj jeste podizanje svesti javnosti o značaju ranog otkrivanja hematoloških maligniteta: limfoma, hronične limfocitne leukemije (HLL) i mijeloproliferativnih neoplazmi (MPN), prepoznavanja znaka i adekvatnog lečenja pacijenata.
Klinički tok ovih bolesti je izuzetno varijabilan, u rasponu od sporo rastućih formi bolesti, koje ne zahtevaju lečenje, do formi koje brzo napreduju i često mogu biti otporne na terapije. Sada postoje i precizniji testovi koji mogu pouzdano da definišu visokorizičnu bolest i upućuju na izbor lečenja. Ovo udruženje, zajedno sa lekarima, kontinuirano radi na tome da sve ovo bude što dostupnije pacijentima u Srbiji.
‒ Kod bolesnika koji imaju agresivnu formu bolesti, neophodno je uvesti najefikasniju terapijsku opciju za lečenje u svim linijama lečenja, naročito u prvoj liniji lečenja, kada su šanse da se spreči pojava povratka bolesti i očuva kvalitet života, najveće, a imajući na umu činjenicu da se ovi maligniteti dijagnostikuju i kod mlađih i kod starijih pacijenata – rekla je Maja Kocić, predsednica udruženja „Lipa”.
U ovom udruženju napominju da su njihovi ciljevi da podignu nivo znanja i svesti o ovim bolestima, informišu i podrže pacijente, zagovaraju prava obolelih, ali i omoguće bolji pristup novim terapijama i kliničkim ispitivanjima.
Izvor: Politika