Samopoštovanje ‒ ključni aspekt mentalnog zdravlja

Dru­štve­ni me­di­ji mo­gu pru­ži­ti plat­for­mu da se lju­di po­ve­žu i po­ka­žu svo­je ta­len­te, što do­vo­di do po­ve­ća­nog sa­mo­po­u­zda­nja, ali mo­gu pod­sta­ći po­re­đe­nje i do­pri­ne­ti ose­ća­ju ne­a­de­kvat­no­sti, re­kla je prof. dr Gor­da­na De­dić na otva­ra­nju kon­gre­sa psi­ho­te­ra­pe­u­ta Sr­bi­je

Pod slo­ga­nom „Po­što­va­nje i sa­mo­po­što­va­nje” ju­če je po­čeo tri­na­e­sti kon­gres psi­ho­te­ra­pe­u­ta Sr­bi­je, ko­jem pri­su­stvu­je vi­še od 500 struč­nja­ka iz ze­mlje i sve­ta. Ka­ko je pri­li­kom otva­ra­nja ove tro­dnev­ne na­uč­no-struč­ne ma­ni­fe­sta­ci­je is­ta­kla pro­fe­sor­ka dr Gor­da­na De­dić, pred­sed­ni­ca na­uč­nog od­bo­ra kon­gre­sa, ko­ji je or­ga­ni­zo­vao Sa­vez dru­šta­va psi­ho­te­ra­pe­u­ta Sr­bi­je, ovo­go­di­šnja te­ma oda­bra­na je zbog či­nje­ni­ce da sa­mo­po­što­va­nje pred­sta­vlja ključ­ni aspekt men­tal­nog zdra­vlja i bla­go­sta­nja oso­be i to po­seb­no to­kom go­di­na ado­le­scen­ci­je, ka­da se for­mi­ra sli­ka o se­bi. Ka­ko je na­gla­si­la, kod mla­dih lju­di sa­mo­po­što­va­nje mo­že ima­ti du­bok uti­caj na nji­ho­ve bu­du­će ve­ze, aka­dem­ske re­zul­ta­te i op­šte za­do­volj­stvo ži­vo­tom, a na raz­voj sa­mo­po­što­va­nja uti­ču raz­li­či­ti fak­to­ri uklju­ču­ju­ći ge­ne­ti­ku, po­ro­dič­nu di­na­mi­ku, dru­štve­no i kul­tur­no okru­že­nje, kao i lič­na ži­vot­na is­ku­stva.

Psi­ho­di­na­mi­ski pri­stup uka­zu­je da je sa­mo­po­što­va­nje ob­li­ko­va­no is­ku­stvi­ma iz ra­nog de­tinj­stva, po­seb­no oni­ma ko­ji uklju­ču­ju od­no­se sa pri­mar­nim ne­go­va­te­lji­ma ‒ na­čin na ko­ji se oso­ba od­no­si pre­ma ro­di­te­lji­ma i do­ži­vlja­va nji­ho­ve po­hva­le ili kri­ti­ke, mo­že ima­ti tra­jan uti­caj na for­mi­ra­nje nje­nog sa­mo­po­što­va­nja.

„U da­na­šnjem sve­tu, dru­štve­ni me­di­ji i teh­no­lo­gi­ja ima­ju zna­ča­jan uti­caj na sa­mo­po­što­va­nje lju­di, kroz po­zi­tiv­ne i ne­ga­tiv­ne efek­te. S jed­ne stra­ne, dru­štve­ni me­di­ji mo­gu pru­ži­ti plat­for­mu da se lju­di po­ve­žu i po­ka­žu svo­je ta­len­te, što do­vo­di do po­ve­ća­nog sa­mo­po­u­zda­nja i sa­mo­po­što­va­nja. S dru­ge stra­ne, oni mo­gu pod­sta­ći po­re­đe­nje i do­pri­ne­ti ose­ća­ju ne­a­de­kvat­no­sti, što do­vo­di do sma­nje­nja sa­mo­po­što­va­nja. Zbog to­ga je za sve oso­be va­žno da ne­gu­ju sa­mo­po­što­va­nje i kroz sa­mo­re­flek­si­ju, od­no­sno po­zi­ti­van raz­go­vor sa so­bom i da se okru­že lju­di­ma ko­ji ih po­dr­ža­va­ju. Vi­so­ko sa­mo­po­što­va­nje ka­rak­te­ri­še ose­ća­nje po­ve­re­nja i sa­mo­vred­no­va­nja i obič­no je po­ve­za­no sa kva­li­tet­ni­jim me­đu­ljud­skim od­no­si­ma, bo­ljim aka­dem­skim uspe­hom i ve­ćom ot­por­no­šću pred ži­vot­nim iza­zo­vi­ma. Sa dru­ge stra­ne, ni­sko sa­mo­po­što­va­nje ka­rak­te­ri­šu ne­ga­tiv­ne mi­sli i ose­ća­nja o se­bi, ko­je mo­gu do­ve­sti do sma­nje­nih aka­dem­skih re­zul­ta­ta i po­ve­ća­ne ra­nji­vo­sti na ne­ga­tiv­ne ži­vot­ne do­ga­đa­je, što mo­že po­ve­ća­ti ri­zik od de­pre­si­je i dru­gih men­tal­nih pro­ble­ma”, za­klju­či­la je pro­fe­sor­ka De­dić.

I dok na­ci­o­nal­na sta­ti­sti­ka sve­do­či da se sva­ka tre­ća oso­ba u Sr­bi­ji mo­že sma­tra­ti psi­hič­ki ugro­že­nom, re­zul­ta­ti pr­ve epi­de­mi­o­lo­ške stu­di­je psi­hi­ja­trij­skih po­re­me­ća­ja u na­šoj ze­mlji „Cov2Soul” go­vo­re da sva­ka še­sta oso­ba u Sr­bi­ji is­pu­nja­va di­jag­no­stič­ke kri­te­ri­ju­me za ne­ki od dva­na­est naj­če­šćih po­re­me­ća­ja men­tal­nog zdra­vlja, bez ob­zi­ra na to da li ima zva­nič­nu di­jag­no­zu ili ne. To zna­či da oko 700.000 pu­no­let­nih gra­đa­na Sr­bi­je ima jed­nu od dva­na­est naj­če­šćih psi­hi­ja­trij­skih po­re­me­ća­ja.

Ka­ko u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” is­ti­če dr Zo­ran Mi­li­vo­je­vić, pred­sed­nik Sa­ve­za dru­šta­va psi­ho­te­ra­pe­u­ta Sr­bi­je, pro­ce­ne struč­nja­ka go­vo­re da je na­šoj ze­mlji po­treb­no još 2.000 ško­lo­va­nih psi­ho­te­ra­pe­u­ta ka­ko bi se za­do­vo­lji­le po­tre­be na­še po­pu­la­ci­je za do­bi­ja­nje struč­ne po­mo­ći. Pre­ma evi­den­ci­ji sa­ve­za, u na­šoj ze­mlji ra­di oko 800 ser­ti­fi­ko­va­nih psi­ho­te­ra­pe­u­ta, dok se zna­ča­jan broj njih na­la­zi na edu­ka­ci­ji. Mi­li­vo­je­vić, me­đu­tim, pod­se­ća da sta­tus psi­ho­te­ra­pi­je kao stru­ke i da­lje ni­je re­šen – u Sr­bi­ji još ni­je do­net za­kon o psi­ho­te­ra­pi­ji ko­ji bi de­fi­ni­sao stan­dar­de stru­ke i re­gu­li­sao po­lo­žaj psi­ho­te­ra­pi­je u si­ste­mu zdrav­stve­ne za­šti­te. Zbog to­ga se ova vr­sta „uslu­ge” ve­o­ma ret­ko do­bi­ja u zdrav­stve­nim usta­no­va­ma i ne­u­jed­na­če­no na­pla­ću­je u pri­vat­nim or­di­na­ci­ja­ma. 

„Sa dru­ge stra­ne, ohra­bru­je či­nje­ni­ca da ra­ste svest o zna­ča­ju psi­ho­te­ra­pi­je u pre­ven­ci­ji i oču­va­nju men­tal­nog zdra­vlja. U mla­doj ge­ne­ra­ci­ji od­la­zak kod psi­ho­te­ra­pe­u­ta po­stao je uobi­ča­jen i me­ni je dra­go što po­moć struč­nja­ka tra­že i mla­di mu­škar­ci, s ob­zi­rom na to da pri­pad­ni­ci sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je uglav­nom sma­tra­ju da je tra­že­nje psi­ho­te­ra­pij­ske po­mo­ći znak sla­bo­sti. Is­ku­stvo na­ših struč­nja­ka go­vo­ri da oso­be tra­že po­moć zbog na­pa­da pa­ni­ke, sta­nja ank­si­o­zno­sti i de­pre­si­je, raz­li­či­tih po­re­me­ća­ja i fo­bi­ja, ali sve ve­ći broj oso­ba do­la­zi ka­ko bi re­šio part­ner­ske ili po­ro­dič­ne pro­ble­me. Na­ža­lost, pri­me­ću­je­mo i po­rast oso­ba u sred­njoj ži­vot­noj do­bi ko­ji po­moć tra­že zbog sin­dro­ma sa­go­re­va­nja, jer sa­vre­me­ni tem­po ži­vo­ta i ra­da sve vi­še bri­še gra­ni­cu iz­me­đu lič­nog i pro­fe­si­o­nal­nog ži­vo­ta”, za­klju­ču­je dr Zo­ran Mi­li­vo­je­vić.

Izvor: Politika