Vratićemo stomatologe u domove zdravlja. Sela dobijaju pokretne ambulante u kojima će pacijenti moći da obave veliki broj pregleda. Od marta sledi revidiranje lista čekanja
Danijela Davidov Kesar
Sela i manja mesta u Srbiji dobiće pokretne ambulante u kojima će raditi lekari opšte medicine koji će biti edukovani i da obavljaju preglede na ultrazvučnom aparatu, rendgenu, EKG uređaju… U tim ambulantama pacijenti će moći da reše oko 85 odsto zdravstvenih problema zbog kojih odlaze kod doktora. Kako je u razgovoru za „Politiku” najavila profesor dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja, ambulante će imati i malu laboratoriju i set za reanimaciju, a lekari opšte medicine će moći i da intubiraju pacijenta. „Oni u narednom periodu moraju da prođu obuke. Mala laboratorija je bitna, jer danas iz kapi krvi može da se uradi 20 analiza, a pitanje je vremena kada će moći svi parametri. Ako dobiju i automobil, mogu da organizuju i skrininge tako što će se pacijenti voziti na pregled. Kod pušača mogu da se naprave skrininzi na karcinom pluća, jer moderni rendgeni malo zrače. Lekari mogu da uzimaju uzorke stolice i da ih šalju dalje u obližnju bolnicu na analizu u okviru skrininga na karcinom debelog creva. Isto tako mogu da im uzmu krv na skrining za rak prostate. Bitno je da imaju i telefone, da pacijenti uvek mogu da ih pozovu. U njima će biti mesta i za stomatologe”, najavila je dr Grujičić.
Da li to znači da će građani uz overenu knjižicu ponovo moći da leče zube kod stomatologa?
Da, to je ideja. Videli smo da je ogromna greška napravljena kada je stomatologija izbačena iz domova zdravlja. Ima dosta nezaposlenih stomatologa koje bismo zaposlili. Da bismo to realizovali, radimo intenzivno na promeni zakona.
Hoće li se pri tim ambulantama nalaziti i apoteke?
Moramo da vidimo šta ćemo sa njima. Nisam neko ko smatra da država ne treba da ima svoje apoteke. To je još jedna borba koja nam predstoji. Moramo da zadržimo barem Apoteke „Beograd”, pa da vidimo da od njih napravimo Apoteke Srbije. U protivnom, doći ćemo u situaciju da će privatnici da nas ucenjuju, a to moramo da izbegnemo. Država uvek mora da ima alternativu. Ako su privatnici bolji i povoljniji – ja nemam nikakav problem sa tim. Ali je sada situacija takva da postoji vrlo nelojalna konkurencija u toj oblasti.
Šta još projekat podrazumeva?
Obezbeđivanje stanova za sestre i lekare koji će raditi u tim malim sredinama. Prilikom obilaska sela u opštini Smederevska Palanka videla sam da postoje dobre ambulante koje samo treba obnoviti, a koje su napuštene. A odmah uz njih su lepe kućice u kojima su nekada stanovali zdravstveni radnici. Projekat je odobrila Svetska banka, a realizacija bi trebalo da krene u drugoj polovini sledeće godine. Nije realno da bude ranije. Ako sve bude u redu, 2029. bi ovo bilo realizovano. Najmanji problem je napraviti montažne objekte. Mnogo je važnije obučiti ljude da rade sa raznim aparatima. NALED nam radi anketu posle koje ćemo saznati koji su to uslovi koje mladi lekari žele da im se ispune da bi otišli da rade u mala mesta i seoske ambulante. Bitno je da povremeno u tim ambulantama budu i psiholozi.
Nedavno je najavljeno da će mnoge zdravstvene ustanove dobiti moderne uređaje za dijagnostiku. Koliko je to važno?
Veoma je važno. I ranije smo nabavljali dosta toga. U prethodnom periodu sve ustanove su dobile moderne rendgenske aparate. Nabavili smo i skenere. Sada imamo više od 20 aparata za zračenje obolelih od malignih bolesti. I VMA će dobiti novi linearni akcelerator. Imamo i dva iks noža i jedan gama nož. Što se tiče nabavke mamografa, raspisali smo tender za šest uređaja i možda ćemo promeniti lokacije gde će se oni nalaziti. Ukupno se nabavlja 18 mamografa. Što se tiče ultrazvučnih aparata, grad Beograd nabavlja osam za domove zdravlja, a odlukom Vlade Srbije biće kupljeno još 15. Ali, tu nije kraj nabavkama jer u Srbiji postoji 160 zdravstvenih ustanova i uvek nešto treba. Laboratorije su prilično dobro opremljene. Sledeće godine bi trebalo da se ratifikuje sporazum o kreditu Svetske banke o nabavci još deset magnetnih rezonanci i dva nova aparata za zračenje. Mi smo pre nekoliko godina nabavili 44 skenera, tako da gotovo svaka bolnica ima skener. Zato je čist bezobrazluk da neko čeka na taj pregled.
Mnogi se pitaju imamo li dovoljno lekara koji mogu da rade na svim tim aparatima.
Ranije su obuke trajale mnogo duže. Sada se dosta brzo završavaju jer su aparati savremeniji. Lekari će raditi standardizovane preglede jer će sve biti umreženo. Na primer, lekar u Beogradu može da vidi šta se radi u Leskovcu. Važno je i da tehničari budu dobro obučeni, a i njihov rad će se videti jer će se pratiti standardizovani protokoli. Tačno mora da se zna kako se gde radi. Pre nekoliko godina smo imali slučaj u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije da je neko uneo metalne merdevine u prostoriju gde se nalazi magnetna rezonanca, pa su se one zalepile za uređaj i morali smo da ga gasimo. Zaposleni će morati da rade u dve smene najmanje da bi ispunili propisan broj pregleda.
Na listama čekanja za neke operacije i preglede nalazi se oko 70.000 ljudi. Koji potez planirate da povučete kako bi se one smanjile na neku razumnu meru?
Od marta će biti revidirane sve liste čekanja. Tada će biti mnogo lakše pacijentima da zakazuju preglede. Predsednik Radne grupe za rešavanje problema sa listama čekanja za ortopediju najverovatnije će biti dr Aleksandar Radunović, načelnik Klinike za ortopediju VMA. On je u svojoj ustanovi napravio reviziju lista čekanja za ugradnju veštačkog kuka i kolena, pregledao pacijente i trećinu je uspeo da „skine” sa liste jer ti ljudi nisu bili za operaciju. To nam govori da su njegove kolege, da li namerno ili iz neznanja, stavljale na listu ljude koji uopšte ne treba da se operišu, a pitanje je i da li će ikada biti kandidati za intervenciju. Ako neko ima početne degenerativne promene, ne znači da treba da završi sa veštačkim kukom. E sada treba po tom modelu srediti liste po celoj Srbiji. Radna grupa mora da napravi prioritete i da kaže ko treba da ide na operaciju, ko ne treba, ko može da sačeka… Možda kod nekih ljudi i boravak u banji može da bude efikasan. Ne treba zaboraviti da je najvažnija preventiva, vežbanje, šetanje… Najveća lista čekanja je na Institutu „Banjica”. Tamo lekari tvrde da su svi pacijenti na listi sa indikacijama i da moraju da se operišu. Postoje ljudi koji mogu da žive sa tegobama, ima i onih koji ne mogu. Nije svima isti prag za bol.
RFZO je pozivao pacijente da se izjasne da li žele da idu na operaciju ugradnje veštačkih zglobova u zdravstvenim ustanovama gde ima slobodnih mesta i to brzo. Zar to nije dalo dobre rezultate?
Jeste. I meni se zahvaljuju pacijenti kada obilazim ustanove po Srbiji. Ali i dalje su velike liste i moraju da se revidiraju na svake dve nedelje. Jer možda je u međuvremenu neko operisan privatno, ili je neko odustao od operacije.
A šta je sa dugim čekanjem za preglede na magnetnoj rezonanci?
Oni će se zakazivati na potpuno drugačiji način, biće termina za prve preglede i za kontrole. Sada ulazimo u prvu fazu rešavanja problema sa zakazivanjem. Napravili smo jednu promenu u programima na kojima rade lekari u Beogradu u kliničko-bolničkim centrima i UKCS-u. Objedinili smo sve magnetne rezonance u prestonici. Hitni pacijenti moraju da budu pregledani brzo.
Ali šta da radi pacijent kada mu lekar kaže da nema termina i da mora mesecima da čeka?
Proveravaćemo koliko je pacijenata pregledano svakoga dana. Sada daljinski možemo to da proveravamo jer će sve ustanove biti umrežene. Ako vidim da u nekoj bolnici ne rade dovoljno pregleda, a da, na primer, privatnik ima dosta posla, onda ću da se zapitam u čemu je problem. Za to će odgovarati direktori ustanova. Oni moraju da kontrolišu svoje zaposlene. Na svakih 15 minuta može da se uradi jedno snimanje na skeneru. Dakle, 48 pacijenata može dnevno da bude snimljeno. Kako može to da radi Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, mogu i drugi. Na magnetnoj rezonanci za 12 sati može da se uradi 24 pregleda, jer kod nekih pacijenata mora da se snimi više delova tela pa je zato malo sporije. Bolja organizacija rada i novi uređaji će smanjiti liste čekanja. Dijagnostika mora da bude dostupna ljudima koji su ozbiljno bolesni. Ali, uvek će biti ljudi koji će želeti da idu na snimanja bez potrebe, recimo jer ih boli glava.
Nedavno je Srpska radikalna stranka zatražila vašu smenu. Kažu da da niste otvoreni za timski rad, da je greška što ste oterali penzionisane stručnjake iz bolnica i da treba da se vrati dr Zlatibor Lončar na mesto ministra zdravlja. Kako to tumačite?
A šta su pričali radikali pre nekoliko godina o Lončaru? Ja bih ih zamolila da nastave da tako govore o meni pošto sigurno uživaju veliki ugled u narodu. Činjenica je da lekari i građani osećaju da je promenjena klima u zdravstvu. To meni mnogo znači.
Kako ocenjujete svoj rad za godinu dana na mestu ministarke zdravlja?
Ne mogu da kažem da sam prezadovoljna. Svojim najvećim uspehom smatram usvajanje „oflejbl” pravilnika za lekove, kako bi ljudi mogli da dobiju terapiju za koju je dokazano da može da im pomogne. Ovo je veliki iskorak posle mnogo godina, i potrebno je da sistem prihvati promene i navike. Moraju svi doktori slobodno da propisuju lekove koji dokazano pomažu pacijentima. Ponekad ima problema sa plaćanjem iz fonda i to je ono što moramo rešiti.
Zbog čega?
Ponekad se desi da fond odbija da plati zdravstvenim ustanovama „oflejbl” terapiju. Videćemo kako ćemo to regulisati. Zašto odbijaju morate da pitate njihove ekonomiste. Radi se o sistemskim promenama na koje svi treba da se naviknu – i zdravstvene ustanove i fond. To nema nikakve veze sa direktorkom RFZO-a Sanjom Radojević Škodrić, jer ona razume u čemu je problem i shvata značaj ukidanja „oflejbl” pravilnika za lekove.
Znate li da ima mišljenja nekih stručnjaka da ništa značajno niste uradili za ovih godinu dana?
Ne znam šta su oni očekivali, ali organizacijom rada se niko pre mene nije bavio od 1945. Revolucionaran je i Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji koji smo uradili, a ispravili smo i neke nepravde izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Mislite li da ste mogli više stvari da promenite?
U ovoj konstalaciji odnosa dobro je da sam i ovo uradila. Neke stvari koje treba ministar da rešava, rešavaju se preko vlade. Ali to meni ne smeta. Vlada me je podržala za mnoge stvari. Na primer, moći ćemo da uvozimo lekove iz Kine, Indije, Južne Koreje i drugih zemalja… Možda se to nekima nije dopalo. Na tome je insistirao i predsednik Aleksandar Vučić, jer ne smemo da ostanemo bez lekova. Trebalo mi je šest meseci da shvatim da polovina ljudi u Ministarstvu zdravlja radi protiv novog ministra. To je zaparložena birokratija, gde samo 20 odsto zaposlenih može sve da uradi kako treba. Imala sam „udare” s jedne strane, pa sa druge… Očigledno je da sam mnogima zasmetala svojim odlukama jer kod mene sve mora da bude „čisto”. I nabavke sam centralizovala i ostvarila uštede. Podržala sam SNS jer 30 godina niko ništa nije uradio, a od 2013. je mnogo novca dato za zdravstvo.
Ukoliko ne budem ministar, vraćam se na neurohirurgiju
Očekujete li novi mandat na mestu ministra zdravlja?
Na meni je da radim u interesu države Srbije i svih građana, počeli smo velike projekte i velike stvari. Bitno je da ih završimo.
Ako ne budete bili ministar, šta planirate da radite?
Vraćam se na neurohirurgiju, uvek postoji mesta za društveni angažman i delovanje na korist društva, a uskoro ću i otići u penziju.
Izvor: Politika