Mnogobrojni stresni i traumatski događaji koji su pogodili naše društvo istakli su potrebu za unapređenjem brige o mentalnom zdravlju stanovništva u Srbiji, smatra dr Maša Vukčević Marković
Iako svaka treća osoba u Srbiji ima izražene psihičke smetnje, u okviru ustanova primarne zdravstvene zaštite zaposleno je svega 123 psihologa. To znači da na svakih 100.000 stanovnika „dolazi” manje od dva psihologa, govore rezultati najnovijeg istraživanja Mreže psihosocijalnih inovacija, koje je urađeno pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Srbije tokom avgusta, septembra i oktobra, a koje „Politika” ekskluzivno objavljuje. Studija koja je realizovana u okviru projekta „Unapređenje dostupnosti preventivnih usluga i usluga zaštite mentalnog zdravlja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti”, takođe je pokazala da dve trećine ispitanika smatra da broj zaposlenih psihologa u domovima zdravlja nije dovoljan da odgovori potrebama stanovništva za psihološkom potrebom. Takođe, 60 odsto njih ocenjuje da na svom radnom mestu nema neophodne uslove za sprovođenje adekvatnog psihološkog tretmana svim osobama kojima je on potreban.
Ako se ima na umu činjenica da svi stručnjaci apeluju da se osobe koje imaju mentalne tegobe ili dileme vezane za brak, roditeljstvo ili posao, na vreme potraže savet ili pomoć psihologa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i činjenicu da odlazak u psihijatrijske bolnice za mnoge osobe nosi veliku stigmu, postaje jasnije zbog čega ovako mali broj zaposlenih psihologa u domovima zdravlja ne može da odgovori realnim potrebama naših sugrađana.
„Psiholozi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti predstavljaju veliki resurs za zaštitu mentalnog zdravlja u Srbiji. Međutim, potrebno je povećati njihov broj i jasnije definisati njihovu ulogu i posao, odnosno obezbediti im podršku i resurse kako bi adekvatno mogli da odgovore na potrebe stanovnika za mentalnim zdravljem”, ističe dr Maša Vukčević Marković, direktorka Mreže psihosocijalnih inovacija i naučna saradnica Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Mnogobrojni stresni i traumatski događaji koji su pogodili naše društvo, kako ukazuje, nesumnjivo su istakli potrebu za unapređenjem brige o mentalnom zdravlju stanovništva u Srbiji.
„Rezultati velike nacionalne Cov2Soul studije govore da svaka šesta osoba u našoj zemlji ispunjava kriterijume za neki od deset najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja. Kada govorimo o unapređenju brige o mentalnom zdravlju, jedan od smerova koji stručna javnost ističe kao preko potreban jeste i unapređenje zaštite mentalnog zdravlja u okviru domova zdravlja širom Srbije. Zbog toga je ovaj projekat imao cilj da kroz sprovođenje istraživanja pruži empirijski utemeljene preporuke za unapređenje položaja psihologa u okviru primarne zdravstvene zaštite, kao i unapređenje kvaliteta usluga kojima bi se adekvatno odgovorilo na potrebe građana”, istakla je Vukčević Marković.
Rezultati istraživanja u kome je učestvovalo 44 psihologa, što okvirno čini trećinu psihologa zaposlenih u okviru primarne zdravstvene zaštite širom Srbije, govore da psiholozi u domovima zdravlja u najvećoj meri rade sa decom, adolescentima i mladima, kao i osobama sa dijagnozama mentalnih poremećaja, dok se naši sugrađani za pomoć javljaju pre svega zbog problema u vezi sa decom, depresijom i anksioznošću. Ovo istraživanje takođe je ukazalo da 55 odsto psihologa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti nema neophodne uslove da sprovodi adekvatan psihološki tretman svima kojima je potreban, dok trećina smatra da im njihovo radno mesto ne pruža priliku da adekvatno odgovore na potrebe stanovništva za podrškom.
Svaki treći psiholog navodi da nema dovoljno vremena za rad, četvrtina nema adekvatan prostor za rad, trećini psihologa psihološki testovi nisu na raspolaganju, dok skoro polovina njih nije zadovoljna svojim primanjima. Osim toga, trećina ispitanika smatra da uloga psihologa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti nije dovoljno jasno definisana. Iako 84 odsto psihologa prepoznaje važnost multidisciplinarne i multisektorske saradnje za svakodnevno obavljanje posla, oko trećina njih smatra da ona ne funkcioniše u dovoljnoj meri.
„Rezultati istraživanja ukazali su i na to da svaki peti psiholog koji radi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ima umerene simptome izgaranja. Najzastupljenije je lično izgaranje koje se, primera radi, odnosi na fizičku i emocionalnu iscrpljenost, sa kojim se nosi trećina psihologa u Srbiji. Nešto više od četvrtine psihologa ima umerene tegobe poslovnog izgaranja koje se, između ostalog, odnosi na činjenicu da je osobi teško da ide na posao ili oseća da je posao frustrira. Treći domen izgaranja, odnosno „burn aut” u odnosu na klijente, koje se odnosi na doživljaj nemogućnosti daljeg rada sa klijentima, u umerenoj je meri prisutno kod petine psihologa zaposlenih u okviru primarne zdravstvene zaštite širom Srbije. Rezultati istraživanja nedvosmisleno ukazuju na neophodnost unapređenja položaja psihologa u primarnoj zdravstvenoj zašiti, čime bi im se pružila mogućnost da na adekvatan način odgovore na potrebe građana”, zaključuje dr Maša Vukčević Marković.
Izvor: Politika