Gost emisije: dr prof. Snežana Simić, po struci algolog, hidrobiolog, profesorka na Prirodno – matematičkom fakultetu u Kragujevcu, odsek za biologiju i ekologiju.
U obrazovnom sistemu, osnovnim i srednjim školama, više se pažnje posvećuje biljkama i životinjama nego algama. To je vrlo specifična i raznovrsna grupa organizama koja nije toliko vidljiva, a zapravo je vrlo važna.Žive svuda oko nas, pre svega u vodenoj sredini (slatkoj vodi, slanoj vodi, u okeanu, moru na površini i na dnu,, na izvorima, potocima, rekama, termalnim vodama, hladnim vodama). Mogu da žive na površinama sn ega i leda. Više od dve trećine organske materije na planeti Zemlji daju alge. Više od 70% kiseonika na planeti Zemnji dobijamo od algi, Više od svih kopnenih biljaka, a o tome se malo govori.
Danas se sve više alge koriste na različite načine, kako za ljudsku ishranu, njudske potrebe, tako i u različitim privrednim granama. Biotehnologija algi bavi se gajenjen algi i korišćenjem algi. Postoje alge koje se koriste u ishrani ljudi (suši obavijen zelenim listom – algom). Mogu da se gaje u bio reaktorima, bazenima, kanalima, i ta bio masa koristi se za ishranu, ili kao dodatak ishrani za poboljšanje imuniteta (alga Spirulina), fizičkih sposobnosti itd. Koriste se i za smanjenje telesne mase. Iz ćelija algi mogu da se koriste i produkti metabolizma kao što su pigmenti (karotenoidi), betakaroten koji se dodaje u kreme za sunčanje. Koriste se u proizvodnji jogurta, sladoleda, žele bombona, Od bio mase algi koja u sebi ima dosta ulja, odgovarajućim bio procesima dobija se npr. gorivo (dizel za pokretanje aviona).
Postoje dobre i loše alge.Loše alge u svom razvojnom ciklusu mogu da produkuju toksične materije, koje prilikom raspadanja tih algi mogu da se nađu u vodi ili koje preko ishrane mogu da se unesu u organizam čoveka. Zdravstvene posledice kogu da budu vrlo ozbiljne (neuro toksično delovanje – vrtoglavica, nesvestisa, smrtni ishod).