Na današnji dan, 19. oktobra 1941. godine, započelo je jedno od najmračnijih poglavlja u istoriji Kragujevca i Srbije – Kragujevački masakr.
Pre tačno 82 godine, nemačke okupacione snage izvršile su masovna streljanja nad civilima Kragujevca i okolnih sela, ostavivši za sobom neizbrisiv trag bola i sećanja.
Povod za zločin bilo je napadanje 3. bataljona 749. pešadijskog puka. Do danas nije sasvim razjašnjeno ko je napad izveo, pojedini izvori navode partizane, drugi četnike, a treći tvrde da je reč o zajedničkoj akciji. Bez obzira na to, Nemci su sproveli odluku o surovom odmazdnom aktu: za jednog ubijenog vojnika streljaće 100 civila, a za ranjenog 50.
Već 18. oktobra usledila su prva hapšenja u gradu. Tada je privedeno oko šezdesetak Jevreja i komunista, ali taj broj nije zadovoljavao zahteve okupatora. Zato je komandant fon Bišofshauzen predložio nadređenom Kenigu da akcija bude proširena na okolna sela – Grošnicu, Maršić, Mečkovac, Beloševac, Korman, Botunje, Gornje i Donje Komarice.Na Svetog Tomu, 19. oktobra 1941., započela su masovna streljanja. Tačan broj žrtava nikada nije sa sigurnošću utvrđen.
U izveštajima nemačkih oficira pojavljuju se različite brojke – Kenig pominje 427 ubijenih, fon Bišofshauzen 422, dok Spomen-muzej „21. oktobar“ u Kragujevcu danas navodi podatak o 415 streljanih i 21 preživelom.
Najveći broj žrtava tog dana zabeležen je u Grošnici, gde su vojnici sakupljali stanovnike iz svih pravaca, pa čak i iz Stanova. Na brdu Ćava ubijeno je 234 meštana.
U Maršiću, okupatori su narod odveli u školsko dvorište, gde je jedan nemački vojnik, govoreći na srpskom jeziku, održao govor o „kazni“. Potom je 109 ljudi izvedeno na streljanje, a šestoro je uspelo da preživi.
Treće selo bilo je Mečkovac (danas Ilićevo) kod Batočine, gde su streljane 78 osobe, dok su tri preživele.
Tog dana započela je krvava represija koja će kulminirati 21. oktobra, masovnim streljanjem đaka i civila u Šumaricama – simbolu stradanja i opomene koja i danas odzvanja kroz generacije.
Narednih dana, nakon masakra, u Kragujevcu su obavljene tihe sahrane žrtava. Povorke nije bilo, a u Grošnici su meštani pokapali svoje najmilije bez sveštenika, jer je i on bio među streljanima.
Ipak, ni tu se tragedija nije zaustavila. Odmazda se nastavila 20. i 21. oktobra, pretvarajući te dane u jedno od najstrašnijih poglavlja Drugog svetskog rata na ovim prostorima.
Osam decenija kasnije, Kragujevčani i dalje nose gorak ukus i jezu pri samom spomenu te 1941. godine. U svakom sećanju odzvanjaju reči onih koji su tih dana čekali smrt, njihove poruke porodicama, ispisane na parčadima hartije, đačkim knjižicama i dokumentima, i danas se čuvaju u Spomen-muzeju „21. oktobar“. Ukupno 42 poruke svedoče o poslednjim trenucima nevinih ljudi.
Izvor.pulssumadije.com