Kragujevac – Grad Kragujevac pokrenuo je inicijativu da se tema vrednovanja neplaćenog kućnog rada uvrsti među prioritete lokalnih samouprava, a o ovom pitanju razgovarano je na sastanku Mreže Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) za rodnu ravnopravnost, održanom u Beogradu.
Skup pod nazivom „Neplaćeni kućni rad i uloga lokalne samouprave“ organizovala je Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije (SKGO), a upravo je Grad Kragujevac inicirao da se ova tema nađe na dnevnom redu, iskazujući spremnost da dodatno unapredi aktivnosti usmerene ka prepoznavanju i vrednovanju neplaćenog rada u domaćinstvu.
Grad Kragujevac na sastanku predstavljala je Ivana Obradović Stanić, načelnica Odeljenja za ljudska i manjinska prava, rodnu ravnopravnost i prevenciju trgovine ljudima, ujedno i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost.
Ona je istakla da neplaćeni kućni rad predstavlja jedan od značajnih uzroka ekonomske neravnopravnosti žena, ograničenih mogućnosti za profesionalni razvoj i neravnomerne raspodele porodičnih obaveza.
„Upravo zbog toga ovu temu prepoznali smo kao pitanje od strateškog značaja za razvoj lokalne zajednice. U Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti Grada Kragujevca uvršteni su rizici koji proizilaze iz neravnomerne raspodele neplaćenog kućnog rada, kao i mere za njihovo praćenje, procenu i postepeno otklanjanje“, naglasila je Obradović Stanić.
Dodala je da je Grad Kragujevac time pokazao da rodna ravnopravnost nije samo zakonska obaveza, već i strateško opredeljenje koje se ugrađuje u javne politike, planska dokumenta i procese donošenja odluka.
Tokom sastanka predstavljena je metodologija za vrednovanje neplaćenog kućnog rada, kao i uloga lokalnih samouprava u njenoj primeni. Učesnici su imali priliku da se upoznaju i sa rezultatima istraživanja o percepciji muškaraca kada je reč o rodnoj ravnopravnosti.
Istaknuto je da je neplaćeni kućni rad decenijama ostajao nedovoljno vidljiv, iako predstavlja jedan od temelja funkcionisanja porodice i društva. Nova metodologija omogućiće lokalnim samoupravama da ovaj oblik rada posmatraju kao merljivu kategoriju, što će doprineti kvalitetnijem kreiranju javnih politika, razvoju usluga podrške porodicama, unapređenju rodno odgovornog budžetiranja i donošenju odluka zasnovanih na relevantnim podacima.