Analitički tim renomiranog londonskog magazina Ekonomist (The Economist Intelligence Unit – EIU), objavio je studiju slučaja o zdravstvenom sistemu Srbije, koja pokazuje da je situacija kritična po više osnova.Usled visokog stepena korupcije i velike neefikasnosti zdravstvenog sistema, pacijenti su neretko u situaciji da izdvajaju dodatni novac iz „svog džepa“. Iako imamo najveće izdatke za zdravstvo u regionu izraženo u procentu od BDP-a, nalazimo se među najlošijima u Evropi po pitanju dostupnosti terapija. Pacijenti nemaju pristup adekvatnim i savremenim lekovima, o čemu svedoči podatak da Lista lekova gotovo da nije proširena već pet godina, a od 2010. do 2012. godine samo jedan od 139 novih lekova dobio je odobrenje za stavljanje na Listu. Zbog svega navedenog, ishodi lečenja u Srbiji su relativno loši, očekivani životni vek naših građana je za više od pet godina kraći nego u EU1, dok je stopa smrtnosti od karcinoma za 50% veća.
-Podaci izneti u Ekonomistovoj studiji potpuno potvrđuju da Srbija mora hitno da unapredi dostupnost savremenih lekova u Srbiji kroz uvođenje sistemskog i transparentnog mehanizma za procenu zdravstvenih tehnologija i donošenje odluka o Listi lekova, na šta već neko vreme ukazuje naša Inicijativa- izjavila je povodom objavljivanja studije Gorjana Ajzinberg, članica „Inicijative za inovativni pristup poboljšanju dostupnosti novih lekova u Srbiji“ iz Udruženja pacijenata sa retkim tumorima.
Studija pod nazivom „Modernizacija zdravstvenog sistema Srbije: Potreba za pouzdanim kompasom za odlučivanje“ pokazuje da je dostupnost inovativnih lekova u Srbiji mnogo manja nego u drugim zemljama regiona, budući da 18 odsto ukupnih rashoda RFZO odlazi na farmaceutske proizvode među kojima su uglavnom generički lekovi, kao i da je u periodu 2010-2012. godine Srbija odobrila stavljanje na listu samo jednog od 139 lekova za koje je data dozvola za promet, dok je Bugarska na svoju pozitivnu listu stavila 44 leka, a Hrvatska 27.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije izneti u studiji govore da je, u poređenju sa drugih osam balkanskih zemalja2, Srbija tek na četvrtom mestu po ukupnim izdacima za zdravstvo po glavi stanovnika. Međutim, studija pokazuje da čak i postojeći izdaci rezultiraju relativno lošim zdravstvenim ishodima i nedovoljnom dostupnošću zdravstvene zaštite, usled sistemskih slabosti srpskog sistema zdravstvene zaštite: velike zastupljenosti tzv. izdataka iz „sopstvenog džepa“, korupcije i činjenice da zemlja nema transparentan i sveobuhvatan sistem za procenjivanje vrednosti investicija u zdravstvenu zaštitu i za utvrđivanje načina plaćanja tih investicija.
U ranijoj studiji u kojoj je EIU 2014. godine upoređivao zdravstvenu potrošnju i zdravstvene ishode u 166 zemalja, Srbija je rangirana lošije od Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, a spada u grupu zemalja koje su rangirane više prema izdacima na zdravstvenu zaštitu nego prema ishodima, suprotno od Albanije i Makedonije. Podaci iz 2013. godine predstavljeni u studiji pokazuju da se u Srbiji na lekove troši svega 85 evra po glavi stanovnika, što je skoro 3,5 puta manje od proseka u Evropskoj uniji, a značajno manje i od okolnih zemalja. Već u Bugarskoj, na lekove se troši 117 evra po glavi stanovnika, a u Sloveniji čak 246 evra.
Analitički tim Ekonomista zaključuje na kraju studije da će, kako Srbija bude nastavljala svoje pripreme za punopravno članstvu u EU, njena sposobnost da sprovede preko potrebne reforme i izvrši modernizaciju sistema zdravstvene zaštite biti sve više u centru pažnje.
Izvor: pharmanetwork.rs