Bliži se vreme svinjokolja, kada će mnoge porodice obezbediti sebi zalihe svinjske masti.
Suprotno uvreženom mišljenju, svinjska mast nije nezdrava, ali je treba umereno koristiti.
Predstavljamo vam još neke činjenice o ovoj cenjenoj namirnici na domaćoj trpezi:
Dobijanje
Mokri postupak – masno tkivo se topi u ključaloj vodi i mast se skuplja na površini.
Suvi postupak – masno tkivo se topi prženjem, a od ostataka dobijamo čvarke. Otopljena mast pročišćava se kroz rešeta i hladi. Od brzine hlađenja masti zavisi i njena konzistencija koja može biti zrnaste ili glatke teksture.
Osnovni sastav i kvalitet
Zavisi od dela masnog tkiva koji se topi i još važnije, od načina ishrane svinje. Svinjska mast sadrži: 40% zasićenih masnih kiselina – najzastupljenije su stearinska i palmitinska, 50% mononezasićenih masnih kiselina i 10% polinezasićenih masnih kiselina.
Korišćenje
Tradicionalno na hlebu s mlevenom paprikom ili šećerom, za dinstanje, pečenje i prženje; povoljan odnos zasićenih i nezasićenih masnih kiselina štiti mast od oksidacije tokom izlaganja vazduhu i toploti.
Svinjska mast nije nezdrava
Mit o tome da je svinjska mast nezdrava odavno su pobila mnoga naučna istraživanja. Ključ je u umerenosti, ali i u uravnoteženosti koja se jedino može postići ako se uz svinjsku mast u ishrani koriste i ostale masti i ulja.
Svinjska mast sadrži holesterol
Holesterol je ključan za niz metaboličkih procesa i sintezu hormona i bez njega naš organizam ne može normalno da funkcioniše. Međutim, unošenjem namirnica bogatih holesterolom podstiče se i proizvodnja holesterola u organizmu, pa treba voditi računa o umerenosti.
Svinjska mast je dobar konzervans
Ova vrsta masnoće teško se kvari i može dugo stajati na tamnom i hladnom mestu. Zato se u kulinarstvu tradicionalno koristila i kao medijum za čuvanje, npr. pečenog mesa, poput neke vrste zamene za frižider.