Žrtve mobbinga

Istraživanja su pokazala ko su karakteristične žrtve mobinga:

1. “Poštenjaci” – osobe koje su uočile i prijavile nepravilnosti u radu
2. Telesni invalidi
3. Mlade osobe tek zaposlene i starije osobe pred penzijom
4. Osobe koje traže više samostalnosti u radu ili bolje uslove rada
5. Osobe koje nakon godina besprekornog rada traže priznavanje radnog položaja i povećanje plate
6. Višak radne snage
7. Pripadnici manjinskih grupa:
8. različite religije (u mnogim evropskim zemljama pripadnici muslimanske veroispovjesti ponekad su izloženi ismejavanjima zbog čestih napuštanja radnog mesta i odlaska na molitvu, 3-4 puta na dan)
9. drugačijeg etničkog porekla
10. različitog pola (žena u grupi muškaraca ili muškarac u grupi žena), različite seksualne orijentacije
11. vrlo kreativne osobe
12. ekscentrične osobe
13. bolesne osobe
14. Česta odsustva s radnog mesta zbog bolovanja mogu izazvati nezadovoljstvo kod poslodavca. Često su postupci usmereni na pogoršanje zdravstvenog stanja radnika. (npr. radniku koji ima bolove u kičmi dodeljuju se poslovi utovarivanja i istovarivanja i sl. )
15. Poslednje zaposleni u nekom preduzeću. Postojeća grupa ljudi zbog osećaja ugroženosti započinje odmah s mobingom, s izolovanjem, omalovažavanjem

REAKCIJE ŽRTAVA MOBINGA

Istraživanja pokazuju uobičajeni obrazac reagovanja na moralno zlostavljanje.

Karakteristične su sledeće reakcije:

1) Početno samookrivljavanje – prva pomisao žrtve je da je on/ona sigurno nešto pogrešio i da krivica leži u njemu. Uobičajene misli koje se javljaju u tom razdoblju su: “U čemu sam odgovoran za situaciju koja se dogodila (kreirala), “U čemu sam pogrešio”, “Ne razumem šta se dešava”, a karakteristični su osećaji zbunjenosti i anksioznosti.

2) Usamljenost – osećaj da je ostao sam i da se to samo njemu događa. Žrtva se često stidi zbog svega što se događa i boji se da joj drugi neće verovati, pa zbog toga ne govori o problemu s porodicom i prijateljima. Takođe se javlja bojazan kako bi ga drugi mogli okrivljavati. Ponekad ako i iznesu svoj problem, u porodici ne nailaze na podršku, odnosno na samom početku možda i imaju podršku, ali nakon nekog vremena podrška nestane. Ta se pojava zove dvostruki mobing. Uobičajena misao koja se javlja u tom razdoblju je: “Drugima se to ne može dogoditi”, a karakteristični su osećaji anksioznosti i depresije.

3) Lično obezvređivanje – Osećaj bezvrednosti samo je jedan od simptoma prave depresije koja je često jedna od posledica mobinga. Žrtva je preplavljena mislima: “Nisam na visini te situacije”, “Ne mogu rešiti problem, jer sam nesposoban, ništa ne vredim”.

POSLEDICE MOBINGA NA ZDRAVLJE

Svako zlostavljanje, pa tako i ono na radnom mestu, nosi rizik trajnog oštećenja zdravlja. Intenzitet i vrsta posledica zavisi o tri kategorije činioca: intenzitetu mobinga (moralnog zlostavljanja), dužini trajanja i karakteristikama žrtve (crtama ličnosti).Zdravstvene smetnje i simptomi žrtava mobinga javljaju se na tri nivoa funkcioniranja:

1. Promene na socijalno-emocionalnoj ravni – Poremećaji raspoloženja kao što je depresija, anksioznost, krize plača, opsesivna ideacija (stalno razmišljanje o problemu), osećaj depersonalizacije, napadi panike, socijalna izolacija, nedostatak interesa za druge ljude ili za članove porodice, emocionalna otupelost. Prema istraživanju Staffordshire University, sprovedenom u Velikoj Britaniji, 75,6% žrtava mobinga ima zdravstvene posledice, pati od depresije i ima pad samopoštovanja.

2. Promene na telesno-zdravstvenoj ravni – Glavobolje, poremećaji spavanja, osećaj gubitka ravnoteže s vrtoglavicom, poremećaji u probavi, osećaj pritiska u grudima, nedostatak vazduha, srčane poteškoće, kožne promene, smanjenje kinestetičke osetljivosti.

3. Promene u ponašanju (poremećaji ponašanja) – agresivnost (hetero ili autoagresija), pasivizacija (npr. hipersomnija), poremećaj hranjenja (smanjenje ili povećanje apetita), učestalo korišćenje alkohola, cigareta, lekova, seksualni poremećaji (npr. smanjenje seksualne želje i poremećaj u seksualnoj aktivnosti). Prema istraživanjima sprovedenima u Švedskoj 10-20% suicida ima direktan ili indirektan uzrok u problemima na poslu, dok se u istraživanju sprovedenom u Italiji u 13% suicida anamnestički nalazi zlostavljanje na poslu.

– MORALNA ZLOSTAVLJANJA NA RADNOM MESTU DEFINICIJA MOBBINGA

Prema Leymannu: “Mobing ili psihološki teror u poslovnom životu odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani i držan u njoj pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti.

One se odvijaju s visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem razdoblju (najmanje 6 meseci). Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja, to maltretiranje dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje”. Aktivnosti kojima se radnik zlostavlja mogu se podeliti na:

Napadi na mogućnost adekvatnog komuniciranja- nadređeni i/ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se prekida u razgovoru; odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom (izbegavaju se pogledi, ne primećuju se znakovi npr. dizanje ruke itd.)

Napadi na mogućnost održavanja socijalnih odnosa- žrtva se stalno izdvaja, niko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji, žrtva je premeštena u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično.

Napadi na ličnu reputaciju- izmišljanje priča o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, negativni komentari ličnih karakteristika žrtve itd.

Napadi na kvalitet profesionalne situacije- stalne kritike i prigovori, vređanja, preterana kontrola, stalna kažnjavanja i niska ocena rada, žrtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju joj se sredstva za rad npr. telefon, računar (sindrom “praznog stola”), zadaju joj se zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema, cilj je naterati žrtvu da pogreši), zatrpavanje zadacima i određivanje kratkih rokova (sindrom “punog stola”), stalno menjanje radnih zadataka.

Napadi na zdravlje- žrtva se prisiljava obavljati zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopuštaju se godišnji odmori i slobodni dani, preti se fizičkim napadima, žrtva se seksualno zlostavlja (u nekim istraživanjima pod terminom “mobbing” se podrazumeva samo psihološko zlostavljanje i proučava se odvojeno od sekusalnog zlostavljanja i telesnog nasilja, dok su u drugim telesno i seksualno nasilje samo jedan od oblika mobinga -moralnog maltretiranja).Po Leymannu svaki radnik tokom svog radnog veka ima 25% šanse da bude barem jednom žrtva mobinga.Mobing je daleko više od povremenih konflikata ili kancelarijskih svađa. Ko praktkuje mobing ima svesnu nameru (retko nesvesnu) da naškodi radniku i/ili da ga na kraju prisili da napusti radnu sredinu.

VRSTE MOBINGA

S obzirom na smer akcija mobing delimo na vertikalni i horizontalni.

Vertikalni se mobing odnosi na situacije u kojima:

– pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika

– pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu grupu (strateški mobing, “bossing”)

Horizontalni mobing se javlja između radnika koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu podstaći želju da se eliminše neki kolega pogotovo ako postoji uverenje da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri. Čitava grupa radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore može izabrati jednog radnika “žrtvenog jarca” na kojem će dokazati da su snažniji i sposobniji. U Italiji u 55% slučajeva mobinga radi se o vertikalnom mobingu, a u 45% o horizontalnom mobingu. U samo 5% slučaja radi se o mobingu grupe radnika prema nadređenom.

Izvor:kodren.com