Nacionalna služba za zapošljavanje kao jedan od prioriteta u sprovođenju svojih aktivnosti i mera prepoznala je i rad sa ranjivim grupama, pre svega žrtvama porodičnog nasilja i žrtvama trgovine ljudima, koje u najvećoj meri čine žene. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za prvi kvartal 2023. godine, u Srbiji 51,3 procenta stanovništva čine žene, a stopa zaposlenosti žena na republičkom nivou je 57,8 posto, dok je u beogradskom regionu 65,2 posto. Imajući u vidu da učešće na tržištu rada i zaposlenje najviše doprinose ekonomskoj nezavisnosti, žene su okarakterisane kao ranjiva grupa na tržištu rada, a u strateškim dokumentima NSZ žene su prepoznate i svrstane u grupu teže zapošljivih lica, što je uticalo na kreiranje niza mera koje će doprineti unapređenju položaja žena na tržištu rada i povećanju njihove ekonomske samostalnosti i nezavisnosti.
Pružanje integrisane usluge žrtvama nasilja i žrtvama trgovine ljudima podrazumeva pružanje podrške, rad na oporavku, ponovnom uspostavljanju samopouzdanja, samopoštovanja i socijalnih relacija, što je zapravo kompletna podrška ženama žrtvama porodičnog nasilja i trgovine ljudima u zapošljavanju. Pre pronalaženja posla i tokom rada sa žrtvama, integrisanom uslugom se osigurava celovita pomoć i podrška kroz individualni plan koji odgovara na specifične potrebe žena – dodatne edukacije, usavršavanja, unapređenje prezentovanja ličnih kvaliteta, veština i znanja, informisanje o pravima u sferi rada… Prilikom zapošljavanja podaci o privatnosti žrtve tretiraju se kao poverljivi i nisu dostupni trećim licima bez saglasnosti žrtve. U situacijama kada poslodavac koristi podsticajne mere za zapošljavanje lica sa statusom žrtve porodičnog nasilja, on treba da zna da se radi o naročito osetljivim ličnim podacima, kao i da u slučaju neovlašćenog korišćenja tih podataka može snositi zakonske sankcije. Da bi osoba mogla biti obuhvaćena merama NSZ neophodno je da bude prijavljeno na evidenciju nezaposlenih lica, a prijavljivanje se vrši lično u organizacionim jedinicama NSZ prema mestu prebivališta, mestu rada ili prema mestu prestanka radnog odnosa, ukoliko osoba u tom mestu ima prijavu boravišta.
Žrtve porodičnog nasilja kao jedan od dokaza dostavljaju: pravosnažnu sudsku presudu za lice nad kojim je izvršeno nasilje, nalaz i stručno mišljenje nadležnog centra za socijalni rad kojim se potvrđuje da je prijavljeno nasilje, tužbu lica nad kojim je izvršeno nasilje, tužbe koje su po službenoj dužnosti podneli centar za socijalni rad ili Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno nadležno tužilaštvo ili potvrdu izdatu od strane nadležnog tužilaštva da je nad licem izvršeno nasilje.
Izvor: politika