Karcinom dojke -Intervju prim. dr sci. med Magdalena Radović, specijalista radiologije, stručnjak za dijagnostiku bolesti dojke, Acibadem Bel Medic
Karcinom dojke jedna je od bolesti od koje strahuje gotovo svaka žena, pogotovo kada napipa kvržicu u dojci između dva redovna pregleda.
”To je ujedno i znak da odmah treba da se obratite svom radiologu i obavite ultrazvuk, za početak”, poručuje prim. dr sci.med Magdalena Radović, specijalista radiologije. Nakon dijagnostike, ukoliko se kancer potvrdi, sledi korak koji je jednako kompleksan kao i proces lečenja.
Kako saopštiti dijagnozu?
Dr Radović ističe da je preduslov uspešnog lečenja pacijentovo poverenje u lekara. Poverenje se stiče tako što se pacijentu saopštava isključivo istina, ali na prikladan, topao način. Pravi lekar mora poštovati emocije pacijenata, pogotovo nakon saopštavanja ovakvih dijagnoza.
”Uvek poštujem njihovu tugu, obeshrabrenje, pa i ljutnju prilikom traženja odgovora na pitanje zašto se baš njima to desilo”, naglašava dr Radović.
Iako ispravnog odgovora nema, jedino ispravno je postati prijatelj pacijentu, a prijatelji su uvek tu kad je najteže.
Često govorite da svaki pacijent zaslužuje i treba da zna prirodu svoje bolesti, jer samo ako upozna bolest, može protiv nje da se bori. Šta je zapravo karcinom dojke?
Karcinom dojke je globalni socijalno-zdravstveni problem, ne samo zbog činjenice da bolest ima epidemijske razmere, već i zato što njene posledice utiču na sve segmente društva. S obzirom da su maligni tumori dojke najčešći tumori kod žena (25% svih tumora i najčešći uzrok smrti kod žena – 15% smrtnih ishoda od kancera), postoji veliki interes za otkrivanje i lečenje tumora u najranijem stadijumu bolesti, kad je verovatnoća izlečenja velika.
Jedna od 8 žena oboli od karcinoma dojke. Rak dojke se ređe javlja kod muškaraca – svake godine oboli 1 od 100.000 muškaraca.
Vrlo je važno da se pacijentu sve detaljno objasni na adekvatan način, da zna od čega boluje, kakve su opcije dijagnostike i lečenja i da se saglasi sa predloženim protokolom. Naime, pacijent treba da pita sve što ga interesuje i mora da traži odgovore i da dobije prave informacije od profesionalaca, lekara, a ne da ih traži po internetu.
U uvreženom mišljenju da se pacijent plaši dijagnoze ima istine, jer se u tom životnom zemljotresu otvaraju mnoga pitanja: kako će dalje, kako će saopštiti deci, partneru, roditeljima, šta sa poslom, koliko će da živi, da li će se izlečiti…
Međutim, sve to ne sme da dovede do prikrivanja pravog stanja, jer se čovek najviše plaši nepoznatog. Pravim pristupom, pacijent učestvuje u dijagnostici i tretmanu svoje bolesti. Zato treba i mora da bude upoznat sa svakim segmentom i korakom u odlukama o bolesti, tako stiče kontrolu nad situacijom, zna sve o neprijatelju protiv koga se bori, a to pomaže u održavanju mentalne stabilnosti i pozitivnog stava tokom lečenja, što je važan segment izlečenja. Danas rak dojke nije smrtna presuda. Od raka se ne umire, to je hronična bolest sa kojom se živi.
Kada govorimo o simptomima karcinoma dojke, gotovo uvek se ističe palpabilna kvržica u dojci. Koji još simptomi prate ovu bolest?
Najčešći simptom jeste palpabilna kvržica u dojci. Ali simptomi su i asimetrija, crvenilo, zadebljanje kože, „mreškanje“ ili koža u vidu „pomorandžine kore“, uvlačenje ili krvavi iscedak iz bradavice, bol, nelagodnost, uvećanje limfnih čvorova u pazuhu.
Cilj je da se karcinom dojke uoči na preventivnom pregledu, kada je mali i kada se ne može još uvek napipati i tada je lečenje manje agresivno, a ishod najpovoljniji. Na preglede treba da idemo kada nemamo tegobe i kada ništa ne napipavamo.
U svakodnevnoj terminologiji upotrebljavamo reči tumor, karcinom i rak dojke. U čemu je razlika između ovih pojmova?
Tumori dojke mogu biti dobroćudni i zloćudni. Na sreću, učestalost dobroćudnih tumora je veća, ali pojedini tipovi dobroćudnih tumora povećavaju rizik za rak dojke.
Učestalost dobroćudnih bolesti dojke počinje da raste od dvadesete godine života, za razliku od karcinoma čija učestalost počinje da raste posle menopauze.
Sinonimi za zloćudne tumore dojke su karcinom/kancer i rak.
Srbija je na neslavnom 2. mestu po smrtnosti, a 18. po učestalosti oboljevanja od karcinoma dojke. Prema dostupnoj statistici skoro 5.000 žena u našoj zemlji svake godine oboli od karcinoma dojke, a nešto više od 1.500 premine. Zašto statistika u Srbiji toliko zabrinjava?
Učestalost karcinoma dojke u Srbiji je približna učestalosti u ostalim zemljama Evrope, ali to što je vicešampion po smrtnosti od ove bolesti se objašnjava time što se karcinom dojke najčešće otkriva u odmakloj fazi, jer od svih novodijagnostifikovanih slučajeva, 70% žena ima promenu koja je veća od 20mm, a kod više od polovine žena je došlo do lokoregionalnog širenja bolesti ili do udaljenih metastaza, što značajno umanjuje njihovu šansu za izlečenjem.
Većina žena u Srbiji ne odlazi na redovne preglede, zanemaruje postojanje tvrdine u dojci ili neki od simptoma, leče se alternativno i/ili ne odlazi na prava mesta i kod edukovanih radiologa koji se isključivo bave dijagnostikom dojke. Zato se dešavaju i propusti u tom segmentu, što dovodi do lažno negativnih nalaza, jer je većina metoda subjektivna i od znanja i iskustva radiologa zavisi kako će se kvalifikovati neka promena i koji će se koraci preduzeti. Ključ je u praćenju protokola i svetskih algoritama, koji podrazumevaju tačno određene korake u dijagnostici i terapiji. Ovde se greške i improvizacija skupo plaćaju. Na žalost, ljudskim životom.
Koje žene su u najvećem riziku da obole od raka dojke?
Kao i svaki karcinom, i karcinom dojke je posledica DNA mutacije koja rezultira nekontrolisanom proliferacijom ćelija, a u ovom slučaju, to su ćelije tkiva dojke.
Ne postoji jedan faktor koji bi doveo do ovakve mutacije, već postoji čitav niz faktora rizika. Onaj ko ima više ovakvih faktora rizika, ima i veću šansu da će dobiti karcinom dojke. Osnovni faktor je biti žena.
Drugi faktor su godine. Sa godinama raste i verovatnoća da će dijagnostikovana lezija biti karcinom, tako da palpabilna promena kod žene sa 50 godina ima čak osam puta veću verovatnoću da će biti maligna, nego kod žene sa 35 godina.
Pojava karcinoma dojke kod najbližih ženskih srodnika, kao i prethodno lečen kancer dojke, povećava rizik. Naučnici su izolovali nekoliko gena koji se nasleđuju i uzrokuju karcinom dojke, od kojih su najpoznatiji i najbolje proučeni BRCA1 I BRCA2. Postojanje ovih mutacija povećava šansu za razvoj karcinoma dojke. Ipak, većina karcinoma dojke, kod osam od devet žena, javlja se bez pozitivne porodične anamneze, a manje od 10% svih karcinoma dojke su udruženi sa naslednim genetskim mutacijama.
Izlaganje jonizujućem zračenju u bilo kom periodu života, kao i rađanje u starijoj životnooj dobi, kasnija menopauza i hormonska supstituciona terapija, takođe povećavaju rizik. Međutim, za kliničku praksu je bitna činjenica da preko 70% novobolelih ne spada u grupe sa povišenim rizikom, što znači da bi celokupna ženska populacija trebalo da bude podvrgnuta periodičnim preventivnim pregledima u okviru skrining programa.
Često od lekara i u medijima dobijamo javne pozive za mamografski pregled. Šta je mamografija i kako izgleda takav pregled? Da li su ti pregledi bezbedni za zdravlje žene?
Mamografija je “zlatni standard” u ranoj dijagnostici karcinoma dojke i jedino je dijagnostičko skrining sredstvo koje je pokazalo smanjenje mortaliteta za 43%, jer je prosečna veličina mamografski detektovanog karcinoma 0.5cm i tada je petogodišnje preživljavanje 95%. Mamografija jeste rendgensko snimanje dojki. Dojka je pri snimanju blago pritisnuta i snimanje se vrši u dve standardne projekcije za obe dojke. Analiza digitalne slike se vrši na specijalnom monitoru. Za pregled mamografijom, nije potrebna posebna priprema, ali treba naglasiti da žena ne treba pre pregleda da koristi antiperspirante i losione za telo. Dakle, voda i sapun su dovoljni.
Kada govorimo o mamografiji, danas je imperativ digitalni mamograf ili digitalni mamograf sa tomosintezom, a te nove mašine su bezbedne i nivo zračenja tokom pregleda na digitalnom mamografu je niži za četvrtinu u odnosu na prethodne mamografe.
Slikovito, nivo zračenja pri jednom mamografskom snimanju digitalnim mamografom odgovara nivou kosmičkog zračenja pri jednom prekookeanskom letu. Najnoviji aparati daju snimke visoke rezolucije, samim tim i veće pouzdanosti, što je preduslov za detekciju najmanjih promena u dojkama. Mnoge žene izbegavaju mamografiju jer im je procedura neprijatna, a za 50% njih čak i bolna, jer je uslov za kvalitetan snimak da dojka bude čvrsto pritisnuta kompresivnim papučicama.
Međutim, i ovo je prevaziđeno novim mašinama, jer je pregled manje neprijatan zahvaljujući posebno konstruisanim kompresionim papučicama i skraćenim vremenom skeniranja.
Kada se uoči promena na dojci, zapravo kada se napipa kvržica, praksa je da se uradi biopsija ili punkcija. Šta biopsija podrazumeva?
Dijagnostika tumora dojke podrazumeva tri nivoa pregleda, kada je mogućnost otkrivanja određivanja tipa tumora dojke čak 99.9%. Taj trostepeni evaluacioni test se sastoji od kliničkog pregleda, radiološke dijagnostike i patohistološke dijagnostike.
Definitivna dijagnoza svake lezije se postavlja patohistološkim/citološkim nalazom, kao zlatnim standardom, što se omogućava biopsijom tumora.
Biopsija podrazumeva uzimanje uzorka iz tumorskog tkiva. U zavisnosti od vrste igle koja se koristi, može biti aspiracija tankom iglom, tj punkcija, biopsija širokom iglom i vakuum asistirana biopsija.
Odluka o tome koja će vrsta biopsije da se primeni je u celini u nadležnosti radiologa.
Nekada se sprovodi i hirurška biopsija sa uklanjanjem tumora i analizom limfnih čvorova pazušne jame. Ukoliko se uoči promena u dojci bilo kojom dijagnostičkom metodom, i u slučaju palpabilnog tumora, obavezno je uraditi punkciju ili biopsiju.
Obično se vrše pod kontrolom ultrazvuka, precizna je, jednostavna i nema posebne pripreme i značajnih komplikacija.
Doslovno iz svake lezije viđene ultrazvukom se može i mora uzeti uzorak, tj. izvršiti biopsija. Na taj način vrši se precizna identifikacija tumora, da bi se saznalo da li je benigni ili maligni.
Bioptiraju se i promene dobroćudnog izgleda, jer postoje maligne promene koje liče na dobroćudne, kao i benigne sa malignim potencijalom, ali i promene zloćudnog aspekta sa ciljem da se utvrdi tip karcinoma i da se planira adekvatan tretman.
Kada je hemoterapija neophodna, kako izgleda i kakve ishode može da donese?
Hemoterapija je jedna od opcija u lečenju karcinoma dojke. Da li i kako će se primeniti, zavisi od stadijuma u kome je bolest otkrivena, a odluku o primeni donosi lekarski konzilijum. Ovi lekovi deluju na ćelije tumora, ali i na druge ćelije u organizmu koje se ubrzano dele. Zato se nazivaju citostatici. Ukoliko se rak dojke otkrije u ranoj fazi, šanse za izlečenjem su veće i manje su agresivne terapije.
Nakon operacije se kod nekih žena primenjuje hemoterapija da se ne bi bolest ponovo pojavila u udaljenim organima. Ukoliko se bolest otkrije u odmakloj fazi, a karcinom je još uvek ograničen na dojku i regionalne limfne čvorove, inicijalno se primenjuje hemoterapija, tzv. neoadjuvantna hemoterapija, koja ima za cilj da se karcinom dovede u operabilno stanje. Hemoterapija se primenjuje i ako se bolest proširila u druge organe.
Te terapije imaju određene neželjene efekte koje je pojedinim lekovima moguće smanjiti, ali dovode do opadanja kose, što žene teško podnose. Ipak, treba imati na umu da je ova terapija lek, da su svi efekti prolaznog karaktera, kao i da je sasvim u redu potražiti psihološku pomoć i podršku za vreme lečenja, a i posle.
Živimo u stresnim vremenima. Da li je i stres faktor rizika za karcinom dojke?
Za neke je stres moćni motivacioni faktor, a drugima uzrokuje emocionalne, mentalne i fizičke simptome i tako utiče na nervni, endokrini i imuni sistem.
Hronični stres može da oslabi imuni sistem, čime se smanjuje odbrana od bolesti. Ipak, iako u pojedinim studijama objašnjavaju mehanizam uticaja stresa, direktno ili indirektno, na pojavu karcinoma dojke, njegovo širenje, pojavu recidiva i preživljavanje – definitivni stav nije usaglašen.
Generalni stav je da stres utiče na kvalitet života, da je sveprisutan, da od nas samih zavisi odgovor na njega i da mentalnim vežbama, jogom, meditacijom, molitvom, fizičkom aktivnošću i angažovanjem koje prija, možemo redukovati loš efekat i poboljšati kvalitet života.
Veoma često u javnom prostoru apelujete da žene dolaze redovno na kontrolne i preventivne preglede.
Statistika je jednostavna: ukoliko se karcinom otkrije kada je manji od 15mm, izlečenje je moguće u 98% slučajeva, a u slučaju karcinoma većih od 2cm-limfni nodusi su pozitivni u 50% do 60% slučajeva, a tada je petogodišnje preživljavanje 60%.
Zaključak je da je dobra prognoza uslovljena ranom dijagnozom, što se postiže preventivnim pregledima.
Svake nedelje pregledate više od 80 pacijentkinja. Zajedno sa njima preživljavate i loše i dobre vesti. U prilog vaše stručnosti i posvećenosti govori da su vam često i koleginice pacijenti. Kako se nosite sa stresom i uvidom u najranjivije emocije ljudi?
Ova vrsta stresa je prepoznata u medicinskim krugovima i radiolozi koji se bave dijagnostikom dojke su u visokom riziku da dobiju tzv. „burn-out“ sindrom (sindrom sagorevanja na poslu) i zasnovan je na stresu da se ne pogreši dijagnoza, što zahteva maksimalnu koncentraciju, stručnost i iskustvo, savremene dijagnostičke aparate i dobru poslovnu klimu.
Tu je i komunikacija sa pacijentima i njihovim porodicama, koja je nekad teška i opterećujuća i saopštavanje rezultata. To se prevazilazi iskustvom, veštinom komunikacije, posvećenošću i toplinom.
Potom, tu je i prožimanje poslovnog i privatnog, jer je nekada izuzetno teško, pa i nemoguće, sve te ljudske sudbine ostaviti na poslu i bez tereta otići kući i ne misliti o tome. Ipak, ključ je ljubav, prema poslu i prema ljudima i onda takav posao nije opterećenje, već misija da se pomogne, ne samo medicinom, već i i toplom rečju i zagrljajem. Neophodna je porodica, prijatelji, smeh, pauza, knjiga, fizička aktivnost, pesma, putovanja i druga sitna zadovoljstva. To je ono što prepisujem kao lek i sebi i pacijentima, uz zvaničnu medicinu.
IDITE NA PREVENTIVNI PREGLED!
Preventivni pregledi se preporučuju svim ženama jednom godišnje, a vrsta pregleda je određena najpre godinama žene.
- Od dvadesete godine radite samopregled jednom mesečno u optimalnom periodu ciklusa (5-12. dan od početka menstruacije).
- Od dvadestepete godine života idite na ultrazvuk dojki jednom godišnje.
- Od 40. godine radite digitalnu mamografiju na 2 godine.
Ukoliko primetite neki od simptoma između dva redovna pregleda, odmah se javite svom radiologu na ultrazvuk, koji će u zavisnosti od nalaza indikovati mamografiju, a potom i odgovarajuću intervenciju, odnosno punkciju ako je cista ili biopsiju ukoliko je solidni tumor.