Zemlja se zagreva, i to više nije predviđanje već činjenica koju potvrđuju brojna merenja i istraživanja. Prosečna globalna temperatura danas je za oko jedan stepen viša nego pre samo jednog veka, a posledice tog porasta već su vidljive širom planete. Naučnici upozoravaju da se nalazimo u periodu ubrzanih klimatskih promena koje utiču na vreme, okeane, biljni i životinjski svet, pa čak i na živote miliona ljudi.
Iako se planeta u celini zagreva, temperatura ne raste jednako svuda. Severni polarni regioni zagrevaju se znatno brže nego ostatak sveta. Neki modeli pokazuju da bi Golfska struja, koja zagreva zapadnu Evropu, mogla oslabiti i pomeriti se južnije, što bi paradoksalno moglo da donese hladnije zime delovima severne Evrope.
Promene u temperaturi povlače za sobom i promene u padavinama. Dok će više vode isparavati iz okeana, kiša neće padati u istim oblastima kao ranije. Jedni regioni suočiće se s poplavama zbog obilnijih kiša, dok će drugi trpeti ozbiljne suše. Poljoprivreda već oseća posledice: u pojedinim delovima Evrope tradicionalni usevi poput ovsa i ječma zamenjuju se suncokretom i uljanom repicom.
Prirodni ekosistemi teško se prilagođavaju ovim naglim promenama. Ukoliko se drveće olista ranije, a gusenice se izlegu pre vremena, mnoge ptice ostaju bez hrane kada se njihovi mladunci izlegu. Ovakvi poremećaji mogu imati dugoročne posledice po čitave vrste i lance ishrane.
Više energije u atmosferi znači i ekstremnije vreme. Oluje su sve snažnije, poplave i klizišta sve češća, a gubitak šuma na planinama dodatno pogoršava situaciju. U isto vreme, nivoi mora postepeno rastu. Razlog je delimično širenje zagrejane vode, a delimično topljenje ledenih kapa i planinskih glečera. Dok topljenje arktičkog leda koji pluta ne podiže nivo mora, topljenje antarktičkog leda — koji leži na kopnu — direktno povećava količinu vode u svetskim okeanima.
Rastući nivo mora već predstavlja ozbiljnu pretnju mnogim obalnim gradovima, naročito tokom nevremena i visokih plima. Niske zemlje poput Bangladeša, Holandije i nekih pacifičkih ostrva nalaze se među najugroženijima.
Još jedan skriveni problem jeste povećano začišćavanje mora ugljen-dioksidom. Iako okeani na taj način privremeno smanjuju nivo CO₂ u atmosferi, voda zbog toga postaje kiselija. Rezultat je stradanje korala, koji su izuzetno osetljivi na promene temperature i kiselosti, a ugroženi su čitavi koralni grebeni — jedni od najraznovrsnijih ekosistema na svetu.
Zabrinjava i fenomen “pozitivne povratne sprege”: topljenje arktičkog leda smanjuje površinu koja reflektuje sunčevu svetlost, a tamna voda koja ostaje apsorbuje više toplote. To dodatno ubrzava topljenje. Slično se dešava i u severnim močvarnim regionima gde se otapanjem trajno smrznutog tla oslobađa metan, snažan gas staklene bašte, koji dalje ubrzava zagrevanje.
Sve u svemu, globalno zagrevanje već menja naš svet — donoseći ekstremnije vremenske prilike, podizanje nivoa mora, zakiseljavanje okeana i ozbiljan pritisak na ekosisteme. Naučnici poručuju da se svet nalazi u odlučujućoj deceniji: odluke koje donesemo sada odrediće kakvu će klimu naslediti buduće generacije.