Okrugli sto na temu „Dostupnost sistema socijalne zaštite romskoj zajednici“ održan je danas u zgradi gradske uprave u okviru projekta Romskog informativnog centra „Podrška romskoj zajednici u korišćenju usluga sistema socijalne zaštite“.
Socijalni problemi romske populacije su jako kompleksni, kaže Rozalija Ilić iz Romskog informativnog centra. Cela priča bi trebalo da bude vezana za socijalno osnaživanje ljudi romske populacije da bi oni samostalno mogli da rade, da ne budu u sistemu socijalne zaštite. Očekuje se donošenje zakona o socijalnim zadrugama koji bi znatno popravio postojeće stanje. Romski informativni centar je projektom „ Podrška romskoj zajednici u korišćenju usluga sistema socijalne zaštite“ za sprovođenje akcionih planova vezanih za Rome kod Kancelarije za ljudska i manjinska prava konkurisao zbog teme koja uključuje ljudska prava, a koja bi trebalo da bude uvek u fokusu.
Momir Borić, direktor kragujevačkog Centra za socijalni rad „Solidarnost“ kaže da je u Kragujevcu sistem socijalne zaštite podignut na zavidan i značajan nivo kroz saradnju svih relevantnih subjekata.. Ipak činjenica je da socijalni problemi prate probleme u društvu i da taj nivo socijalne zaštite može biti unapređen kroz jačanje međusektorske saradnje i multidisciplinarnog pristupa. Centar za socijalni rad je prva instanca kojoj se pojedinac i porodica mogu obratiti kada zapadnu u stanje socijalne potrebe. Neoficijelna definicija delatnosti Centra za socijalni rad je, kako kaže Momir Borić: „Sve što porodica ne vaspita, sistem obrazovanja ne obrazuje, zdravstvo ne izleči, nacionalna služba za zapošljavanje ne omogući prisutp resursima zapošljavanja i ne zaposli, bezbednosne službe ne procesuiraju, sve onda dolazi u Centar za socijalni rad“. Inače, socijalni problemi nisu statični i oni prate prilike, odnosno neprilike u društvu.
O podršci lokalne uprave u programima socijalne zaštite govorila je dr Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća za zdravstvo i socijalna pitanja. Ona je istakla da grad Kragujevac za potrebe građana, uključujući i Rome, za socijalnu i zdravstvenu zaštitu izdvaja, ne tako mala sredstva. Za programe i stalno otvorene projekte izdvaja se oko 14,5 miliona dinara. Kada je romska populacija u pitanju, prema zvaničnim podacima, samo 1500 osoba u Kragujevcu se izjasnilo da pripada romskoj populaciji. Podaci nevladinog sektora govore da je taj broj znatno veći i procenjuje se da u Kragujevcu živi još oko 8.000 Rom. Takođe, oko 30 odsto od ukupnog broja korisnika sistema socijalne zaštite. upravo iz romske populacije.
Civilna udruženja i organizacije svojom delatnošću pripadaju sektoru vanprivrede i prema rečima prof.dr Nedeljka Manojlovića, projekti i programi romskih udruženja imaju dobro urađen lokalni akcioni plan. U toku prošle godine, Kragujevac je u takve projekte uložio oko 2,5 miliona dinara, dok će u ovoj godini budžet biti restriktivan.
„Podrška romskoj zajednici u korišćenju usluga sistema socijalne zaštite“ je prојекaт kojim su obuhvaćene četiri lokalne zajednice, Kostolac, Jagodina, Bela Palanka i Kragujevac.