Pre samo tri meseca Julijan Bogdanović, devetnaestogodišnji košarkaš iz Kragujevca razmišljao je gde će nastaviti svoju karijeru, nakon dvogodišnjeg angažovanja u češkom košarkaškom klubu „Brno“. U preporukama srpskih i čeških trenera moglo se videti: „ vredan, pošten, ambiciozan, veoma talentovan igrač koji obećava“. Tada ni slutio nije da će mu znanje tri strana jezika više poslužiti u bolnicama, nego u klubovima u kojima se nadao da će zaigrati, jer se evo, već dva meseca bori za povratak vida.
Došavši u svoj rodni grad Kragujevac, krajem oktobra, Julijan Bogdanović bio je žrtva fizičkog napada grupe obesnih mladića iz naselja Bagremar, pri čemu je zadobio teške povrede desnog oka da je na tom oku ostao potpuno slep. Te večeri ovi mladići su obarali kontejnere u centru grada, a onda iz dosade napali Julijanovog druga. Julijan je skočio da pomogne drugu i epilog je poznat.
U decembru je imao prvu operaciju na VMA, nakon koje je konstatovano da je neophodna hitna druga operacija na klinici u Belgiji čuvenoj po uspešnom rešavanju oftamoloških problema, gde se Julijan trenutno i nalazi s majkom.
Prva operacija prošla je dobro i, prema rečima Slađana Bogdanovića, Julijanovog oca, njemu je na ovom oku vraćen periferni vid, to jest ponovo razlikuje svetlost od tame.
Na žalost, ovo je tek početak lečenja. Iz beleške koja se ovih dana može naći na fejsbuku ,saznaje se da je Julijan zatražio pomoć svojih prijatelja i saigrača, a preko njih ovaj apel stigao je i u medije.
„Živim sa roditeljima, starijim bratom i mlađom sestrom. Roditelji nisu u situaciji da mi priušte po 6.000€ za troškove svake operacije (ona košta 3.700 evra plus troškovi boravka 400€/dan, prevoz za mene i majku 600€, smeštaj 5 dana po 60€ (ukupno smeštaj 600€)) .
Moji roditelji su rešili da prodaju našu porodičnu kuću, ali za ovako kratak rok ,to jednostavno nije ni teoretski moguće.
Molim Vas da mi shodno Vašim mogućnostima pomognete donacijom da sakupim novac koji mi je potreban za ove operacije. (Planirane su 4 operacije.)
Ne mogu a da Vam ne saopštim da mi je velika želja da mi se vid vrati u što je moguće boljem stanju, i da bih voleo da nastavim da gradim, nadam se uspešnu karijeru kao košarkaš, ali sam u tome ometen ovim nemilim događajem.“
I dok je nasilje van sportskih i oko sportskih terena u Srbiji u porastu, izlazak na teren i dalje zahteva godine treniranja, odricanja i znoja. Uz sportiste smo se radovali, plakali i bili ponosni čak i onda kada su nas svi otpisivali.
Sa željom da ne otpišemo ovu mladu nadu i svakako ambasadora mlade generacije sportista u Evropi, molimo vas da se pridružite Julijanovom pozivu i da svi koji su u mogućnosti doniraju novčana sredstva na žiro-račun otvoren u Komercijalnoj banci:
205-9011004199744-42 (Dinarski račun na ime Julijan Bogdanović)