Kad stanodavci u Beogradu ne žele da vam izdaju prostor samo zato što ste osoba sa invaliditetom, sposobna za samostalan život, počnete da se pitate kakvu budućnost s takvim nedostatkom možete da očekujete.
Slepi student
Marku je, kao apsolventu, isteklo pravo na korišćenje studentskog doma, Foto: M. Ilić
Upravo to se dogodilo Marku M. (26), koji je prinuđen da traži novo mesto za stanovanje, jer mu je, kao apsolventu, isteklo pravo na korišćenje studentskog doma.
– Do decembra moram da se iselim iz Studenjaka, pa sam trenutno u potrazi za sobom koju mogu da zakupim, jer nemam sredstava za iznajmljivanje stana. Do sad sam kontaktirao desetak stanodavaca i svi su me odbili, s izgovorom da izdavanje stana slepoj osobi “nije dobro za njih”. Kad bih izostavio da pomenem svoje stanje u razgovoru telefonom, prihvatili bi me za stanara, ali čim bih se sa stanodavcem susreo uživo, odustali bi od nagodbe – priča Marko, koji je rođen sa praktičnim slepilom, zbog kojeg samo može da raspoznaje svetlost od tame.
Slepi student
Kao brucoš Marko je stanovao u garsonjeri u Zemunu, da bi se kasnije preselio u Studentski grad na Novom Beogradu, Foto: M. Ilić
Bez obzira na svoj invaliditet, Marko od početka studija na Filološkom fakultetu u Beogradu živi samostalan život. Kao brucoš je stanovao u garsonjeri u Zemunu, da bi se kasnije preselio u Studentski grad na Novom Beogradu, gde je ponekad delio sobu sa cimerima. Samostalan život planira i da nastavi.
Nema posla za slepe osobe
U Markovoj želji da vodi normalan život sprečava ga i to što, kao osoba sa invaliditetom, teško može da nađe posao.
– Iako zakon nalaže da svaka firma i institucija mora da ima određeni broj zaposlenih osoba sa invaliditetom, mislim da je taj broj kod nas sveden na oko 0,5 odsto. U doba kad je tehnologija napredovala do mere kad slepe osobe mogu da rade bilo koji kancelarijski posao bez problema, to je sramotno – kaže Marko.
– Stanodavci ne veruju kad im kažem da sam potpuno sposoban da živim sam, ubeđeni su da stan mora da se osposobi za potrebe slepe osobe. Moja soba u studentskom domu je ista kao i kod drugih studenata i u njoj funkcionišem normalno. Od cimera retko kad tražim pomoć, samo ih zamolim da ne pomeraju nameštaj previše često – govori uz osmeh ovaj pozitivni momak.
Kako kaže, pomoć mu je najčešće potrebna pri prelasku ulice i pri kupovini u velikim supermarketima, kad se ne ustručava da zatraži pomoć.
– Nikad mi se nije dogodilo da je neko odbio da mi pomogne ili iskoristio moje stanje da me prevari. Čak su mi jedanput dva migranta iz Avganistana pomogla da pređem ulicu kod autobuske stanice. Inače, uvek sam idem u teretanu, na bazen ili u šetnju, jer, osim ličnih ograničenja, ne dozvoljavam da me slepilo spreči da živim normalan život – objašnjava Marko.
Slepi student
Marka su odbili svi stanodavci koje je kontaktirao, Foto: M. Ilić
Prema njegovom mišljenju, najvažnije je da se slepa osoba integriše u “normalnu” sredinu, jer je jedino tako drugi ljudi neće gledati kao nesposobnu. Žalosno je samo što izdavači stanova i soba u Beogradu ne dele njegovo mišljenje.
Izvpor: 24 sata