Ima situacija, a to su reporteri “Vesti” već davno shvatili, kada treba izbegavati uobičajenu frazu: “Kako si?” Jer, i sam povod susreta sa nekim od štićenika Humanitarnog mosta dovoljno govori sam za sebe, pa takvo pitanje može dobiti sasvim drugačiji smisao.
Zato, za kompletan utisak o nekome dovoljan je i prijateljski stisak staračke ruke koji govori sve o onome kome je pomoć doneta. Ovog puta, pomoć od 150 australijskih dolara stigla je samotnoj 74-godišnjoj Borki Dražević iz ništa manje samotnog sela Drenova kod Gornjeg Milanovca od naše stalne donatorke Usamljene bake iz Liverpula i njene komšinice.
I nije reporter “Vesti” napravio pravopisnu grešku kad je velikim slovom napisao Usamljena baka jer je već odavno za Borku Dražević to i ime i prezime osobe iz daleke Australije koja uvek misli na nju i redovno je, naročito uoči velikih praznika, obraduje novčanom pošiljkom koja je od životne važnosti za usamljenu Borku.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
– Što se tiče zdravlja, da odgovorim na najlepše želje iz Australije koje su mi najlepše otkad sam se rodila, iz dana u dan sve je gore i ne leči ga ni vreme, ni skupi lekovi, kada ih imam. No, čini mi se da mi je samoća još teža od bolesti. Dok su mi bili živi brat Jovan i sestra Čedina, o kojima sam vodila brigu, bar sam imala sa kim da progovorim koju reč. Ovako, oni pomrli, a i u selu je sve manje naroda. Eto, ovog leta u Drenovi se Gospodu predstavilo sedamnaestoro meštana, i mladih i starih, a nijedno dete se nije rodilo. I tako, prolaze ovi moji zemaljski dani onako kako se mora, a do kada će – ne znam – umorno se osmehuje Borke Dražević kod koje smo i prošle godine, baš nekako u ovo vreme, istim povodom boravili u kontejneru, u kome živi baka iz Drenova.
Neko u daljini
Usamljena baka iz Liverpula poslala je i pismo Borki ispisano dušom i srcem i ispunjeno nadom da će je i pošiljka zateći u dobrom zdravlju. Ujedno, bila je to i prva novogodišnja čestitka iz Australije našoj štićenici: “Srećan Božić i Nova godina, draga Borka! Moja komšinica i ja želimo vam zdravlja i sreće u nastupajućoj godini… Uvek mislimo na vas…”, poželele su ove dve humane žene iz Liverpula.
– Jes’, tako je bilo. Pred moju krsnu slavu Svetog Nikolu stigao mi je dar iz Australije. Pomenula sam imena svih dobrih ljudi kad sam uz slavsku sveću sama polomila slavski kolač jer mi kućni prag već odavno niko ne prelazi… Pominjem ih u molitvama Svevišnjem jer su mi u mislima uvek. Prave reči da se zahvalim tim dobrim dušama ne umem da pronađem, ali i one će shvatiti koliko mi znače i novac i reči iz njihovog pisma. Ako bih išta u ovom trenutku želela, a to zamišljam u ovim dugim samotnim noćima, to je da se jednog dana susretnem sa Usamljenom Bakom, Rajkom Tarlać, Sofijom… i da ih zagrlim onako sestrinski, onako kako sam grlila svoju sestru Čedinu do njenog poslednjeg daha – poručuje Borka Dražević.
Izvor: VESTI online