U običnoj plastičnoj torbi od sedamdesetak kilograma koju smo ovih dana poneli ka teško bolesnoj deci bilo je zasigurno više ljubavi nego u jednom velikom gradu. Samo smo mi znali da je neprocenjivo teška i vredna, jer ljubav često ne može da se vidi, ali može da se oseti. Dok su iz nje šuškali slatki celofani, presavijena pisma prijatelja iz Pariza, na stotine toplih poruka i crteža, od kojih je onaj sa srpskom zastavom izvirivao iz torbe, i magla je ustuknula, a sunce nam osvetlelo put i bolničke sobice na Onkološkom odeljenju Instituta za majku i dete u Beogradu.
Slatki
Veselje: Razdragana deca sa Hematoonkologije

Tamo su nas sa nestrpljenjem čekali i stari i novi prijatelji, dečaci i devojčice… Nekih mališana više nije bilo, uzaludno smo ih tražili pogledom, nismo pitali za njih, znali smo da smo svi mali ispod zvezda, da nas sve nosi ista reka i da nas čeka sudbina ista.

I onog časa kada je Deda Mrazica navukla kapu i prosula pred krupne dečje oči pregršt slatkih čokoladnih tajni, slikovnica, igračaka, šarenih bombona, kao rukom odnesen iščezao je miris bolničkih lekova, niko se više nije čudio gde se zagubio stari debeljuškasti Božić Bata, a ispod okićene jelke ispružilo se dvadeset i pet malih ručica.

U maminom zagrljaju: Filip Stevanović
U maminom zagrljaju: Filip Stevanović

Vredni kao mravi, razleteli su se Jelena, Lena, Irfan, Fića, Dragoljub, Svetislav, Kaća… Veselin… Onim drugima koje je težina malignih oboljenja prikovala za krevete i infuzije, uslužne i nadasve prijatne medicinske sestre odnele su poklone u sobe gde su nad malim bolesnicima bdeli njihovi roditelji.

– Nikad se nisam pitala zašto se desilo sve ovo jer sada smatram da je moja Ksenija došla na ovaj svet da bi možda neke ljude naučila nekim stvarima: da bi im pokazala koliko treba da cene to što imaju, da ne shvataju zdravlje olako, da uživaju u svakom trenutku provedenom sa svojom decom, da budu zahvalni na svakom novom danu, da čuvaju svoju porodicu, da budu humani… poput ove dece i njihovih roditelja iz Pariza koji su nam poslali darove. Neka se pamte po dobroti – kratko je poručila jedna od majki heroja, isklesana od najčvršćeg kamena, umotana u najmekšu svilu.

Ljubav za ljubav: Dr Dragomir Đokić sa pacijentima
Ljubav za ljubav: Dr Dragomir Đokić sa pacijentima

Suza nije bilo, smeh, cika i veselje… Svi umazani čokoladama, slatki od glave do pete… I ruke koje nam mašu na odlasku. U ručicama poruke vršnjaka: “Borite se!”, “Uz vas smo!”, “Volimo vas”… Jedan dan kao jedan san… Znali smo da ćemo posle svega otići za radne stolove, a posle u naše domove, i lepo proslaviti Novu godinu, a oni će biti i dalje u bolnici i boriti se za život. Ali znali smo i to da je ljubav jedina bolest od koje ne želimo da ozdravimo ni mi u Humanitarnom mostu, a ni srpska deca i njihovi roditelji iz Francuske, ni naši plemeniti donatori…


POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.


Zato sa sigurnošću tvrdimo: vidimo se iduće godine na istom mestu, da svako svakom opet ruku pruži i da nikad nikog ne rastuži. Prave ljubavne priče se nikada ne završavaju. Ono što pripada srcu, neka u srcu i ostane.

Hvala profesorima i đacima
Humanitarnoj akciji za izradu novogodišnjih čestitki i slatkiša za decu koja će najlepše praznike dočekati u beogradskoj bolnici, odazvali su se učenici i njihovi roditelji iz Pariza i okoline. Mesta u kojima su prikupljanja pomoć su: Pariz 4, Pariz 10, Pariz 16, Pariz 20, Bondi, Pjerfit, San Mor de Fose, Roni su Bua, Le Plesi Robinson, Isi le Mulino, Epon, Montroj, Levalua Pere, Ivri sur Sen. Akciju su koordinisali nastavnici dopunske nastave na srpskom jeziku Blaženka Trivunčić, Ljiljana Simić i Nenad Milosavljević. “Vesti” se od srca zahvaljuju svim našim vrednim učiteljima, nastavnicima i profesorima jer ovakvi đaci su i njihova zasluga.
Mala Jugoslavija
Uz dužno poštovanje prema svim drugim lekarima sa ovog Instituta, moramo ipak reći da je dr Dragomir Đokić, načelnik Hematoonkologije 2, najomiljeniji među svojim malim pacijentima. Ovaj doktor ima sve vreme ovog sveta za svoje male bolesnike, utešne reči i savete za roditelje. Njega se, zajedno sa osobljem svoga odeljenja, sećaju i oni koji izlečeni. Koliko je takvih ne znamo, ali ako je suditi po slikama i zahvalnicama iz njegove sobe, svi ga se sećaju, poput jedne Jovane, koja je u posveti napisala: “Hvala doktoru anđelu”.
– Od veoma teških i zloćudnih bolesti lečimo decu iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Bosne i sa Kosova, u šali kažemo da odeljenje možemo nazvati i “malom Jugoslavijom”. Uslovi su znatno bolji nego pre, svaka soba sada ima mali TV i frižider, novu posteljinu i dušeke, jedino bi krevete trebalo promeniti, ali mi smo zadovoljni što uprkos svim poteškoćama često izlazimo kao pobednici u borbi sa bolešću – ističe dr Đokić.
Bravo za donatore!
U ovoj tradicionalnoj akciji, šesnaestoj po redu, koju godinama vodi i uspešno organizuje humanista Ilija – Miki Vujović iz Pariza, naš zemljak koji često u otadžbinu donosi i lekove za ljude u nevolji, učestvovali su: Svesrpska zajednica, Stane Biblija, Anica Hunjadi, Živka Mančić, Marica Zdravković, Rada i Mića Aleksić, Zorica Novaković, Zlate Savuljić, Rade Simić, Tanja Prokić, Vojkan Simić, Slobodanka Radovanović, Filip Zarić, Slobodanka Lazić, Borka Krstić… Svi su doneli svoje poklone za bolesnu decu, svako je dao koliko je mogao, a svoj doprinos kao i uvek pružili su i svi zaposleni u agenciji Fudeks, koji su kao i dosad mnogo puta organizovali besplatan prevoz od Beograda do Pariza. Zato imena ovih dobrih ljudi ne treba da se zaborave.

Izvor: VESTI online