Ujedinjene nacije obeležavaju Svetski dan voda 2021. uz globalnu javnu raspravu o tome kako ljudi vrednuju vodu i sve vrste njene upotrebe. Voda je ekstremno ugrožena zbog rasta broja stanovnika, sve veće potražnje u poljoprivredi i industriji kao i pogoršanja posledica klimatskih promena.
S ekonomskim razvojem i rastom svetske populacije, poljoprivreda i industrija postaju žednije, a usled povećanja potražnje raste proizvodnja energenata za koju je potrebno mnogo vode, upozorio je UN pred Svetski dan voda, koji se obeležava 22. marta. Klimatske promene čine dostupnost vode nepredvidljivijom i to doprinosi zagađenju.
Ovogodišnja tema je kako vrednujemo vodu mimo njene cene. Odgovor na to pitanje određuje kako se njome upravlja i kako je raspodeljujemo. Značaj vode leži u vezama među domaćinstvima, kulturom, obrazovanjem, ekonomijom i integritetom prirode što nas okružuje. Ukoliko previdimo bilo koju od tih vrednosti, rizikujemo da ćemo pogrešno upravljati ovim ograničenim, nezamenljivim resursom, poručuje UN.
Razmena mišljenja
Kampanja za razmenu mišljenja lansirana je s haštagom #Water2me. Njome se ukazuje na presudni značaj usluga vezanih za vodu – snabdevanja pitkom vodom, higijene i zdravstva. Osim toga, kampanjom se ističe da se voda, toaleti, kanalizacija i higijena – ponekad se objedinjeno označavaju akronimom WASH – često subvencionišu, ali da raširena podrška može da omogući korist ljudima koji već imaju zadovoljavajuće uslove, umesto da unapredi situaciju kod siromašnih i zajednica koje u tome oskudevaju.
Kod energetike i drugog biznisa, rizici poput nestašice vode, poplava i klimatskih promena mogu da dovedu do rasta troškova i remećenja lanca snabdevanja. S druge strane, loše postupanje kompanija s vodom može da ošteti ekosisteme, naškodi reputaciji i utiče na prodaju. S razvojem projekata malih hidroelektrana u regionu kojeg pokriva Balkan Green Energy News, lokalno stanovništvo se suočava sa nedostatkom pristupačnosti vode, jer se reke obično preusmeravaju u zakopane cevi, a to takođe šteti prirodi.
Industrijsko zagađenje ugrožava reke u Srbiji
Sve je veća opasnost i od industrijskog zagađenja. U Zrenjaninu je voda iz vodovoda nebezbedna već dve decenije, a kineska kompanija Linglong sada gradi fabriku pneumatika. Lokalni čuvari i čuvarke životne sredine tvrde da kompanija dobija dozvole mimo zakonske procecdure i da će nastati još veći pritisak na vodne resurse.
Domaća grupa Pravo na vodu saopštila je da je više od 650.000 ljudi u Vojvodini pogođeno zbog prisustva arsenika u vodi. Na teritoriji Zrenjanina ima preko 120.000 stanovnika.
Pravo na vodu je pozvalo simpatizere da na mrežama dele svoje slike s porukama o vodi i, po mogućnosti, pored vode. Obeležavajući Svetski dan voda, u ovoj mreži organizacija i aktivistkinja i aktivista ističu da gradska uprava Beograda nastoji da omogući izgradnju na glavnom vodoizvorištu – Makiškom polju, kao i na Velikom ratnom ostrvu.
Među drugim kontroverznim projektima u Srbiji su Rio Tintov planirani rudnik litijuma u Jadru i širenje rudnika bakra kineskog Zijina kod Majdanpeka. Što se tiče potonjeg, nakon žalbi meštana, u reci Pek je izmereno ekstremno zagađenje.
Nebezbedna voda je smrtonosnija od metaka
Čak 129 zemalja nije na putu da 2030. uvede potpuno održivo upravljanje vodnim resursima i trenutna stopa napretka mora da se udvostruči, saopštio je UN. Više od tri milijarde ljudi je u riziku zbog nedostatka podataka o zdravlju svojih reka, jezera i podzemnih voda.
Nedostatak bezbedne vode je mnogo smrtonosniji za decu nego meci i šrapneli u 16 zemalja zahvaćenih ratnim sukobima, navodi Dečji fond UN (Unicef). Deca mlađa od pet godina su tamo u 20 puta većem riziku od smrti od oboljenja povezanim sa nebezbednom vodom i nezadovoljavajućom higijenom nego usled konflikta.
U izveštaju stoji da svake godine samo od dijareje izazvane nebezbednom vodom i nedostatkom higijene umire 85.700 dece do 15 godina, u poređenju sa 30.900 što pogine u ratnim dejstvima.
Ujedinjene nacije predvode Deceniju akcije za vodu zaključno sa 2028. godinom. Po njihovim podacima, 2,2 milijarde ljudi, ugrubo svaka treća osoba, žive bez pristupa bezbednoj vodi. Geslo lanjske kampanje je bilo Voda i klimatske promene.
izvor: https://balkangreenenergynews.com
foto: https://www.portalanalitika.me/, www.http://radiobelacrkva.rs/, https://balkangreenenergynews.com