Autori studije su se ravnali prema 13 indikatora, od Zakona o obrazovanju i zapošljavanju do percepcije bezbednosti i rasprostranjenosti rodno zasnovanog nasilja
Najlošije mesto za život i bezbednost žena jeste Avganistan, a najbolje je Danska. Rezultati najnovijeg istraživanja Instituta za žene, mir i bezbednost Univerziteta u Džordžtaunu i Instituta za istraživanje mira u Oslu, pokazuju da žene najlošije žive u Ukrajini, Azerbejdžanu i na teritoriji Kosova.
U ovom istraživanju o položaju žena u svetu, koje je obuhvatilo 177 država, Srbija je zauzela 32. mesto. Autori studije su se ravnali prema 13 indikatora, od Zakona o obrazovanju i zapošljavanju do percepcije bezbednosti i rasprostranjenosti rodno zasnovanog nasilja. Očekivano, na vrhu ove liste nalaze se Švajcarska, Švedska, Finska i Island.
U evropskim okvirima, u najboljem položaju su žene u Skandinaviji, zatim centralnoj Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu, a potom slede južna Evropa, istočna Evropa, Balkan i Kavkaz. Najteže je biti žena u Avganistanu, Jemenu i Centralnoafričkoj Republici, pre svega zbog loše bezbednosne situacije.
Milana Rikanović, direktorka agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) ističe da je naša zemlja bila dobro plasirana i prošle godine u Evropskom indeksu rodne ravnopravnosti. Kako je objasnila, Srbija dobija dobre ocene pre svega zbog visoke političke participacije žena, jer naša zemlja ima ženu na položaju premijera, guvernera Narodne banke Srbije i više od trećine poslanica u parlamentu.
„Stanje je lošije kada posmatramo druge oblasti života. Žene su manje zaposlene, manje plaćene od muškaraca za isti posao i uglavnom čine većinsku radnu snagu u slabije plaćenim profesijama, kao što su prosveta, zdravstvo, državna administracija i sfera socijalnog rada. Prisutna je diskriminacija kada je reč o napredovanju na poslu, a materinstvo i porodiljsko odsustvo za većinu žena znači pravljenje pauze u karijeri”, navela je Rikanovićeva.
Kako je ukazala, rodna neravnopravnost je najveća u porodici, jer se i dalje smatra da su briga o kući i deci „ženski posao”.
„Podaci govore da žene svaki dan provode dva i po sata više u neplaćenim kućnim poslovima nego muškarci, koji se uglavnom bave razvoženjem dece u školu i na vannastavne aktivnosti i kućnim ljubimcima. Iako je u javnoj sferi deklarativno prisutna podrška rodnoj ravnopravnosti, čim zađete u privatnu i porodičnu sferu slika se bitno menja”, primećuje naša sagovornica i dodaje da posebno zabrinjava činjenica da mladi imaju sve konzervativnije i patrijarhalnije stavove.
Milana Rikanović naglašava da veliki problem u našoj državi i dalje predstavlja nasilje nad ženama i devojčicama. Svake godine tridesetak žena strada od ruke oca, muža ili brata. Još ne postoji objašnjenje razloga za tako visoku stopu femicida, i zašto dolazi do ubistava žena, ako je nasilniku izrečena zabrana prilaska žrtvi, koja je prethodno prijavila partnersko ili porodično nasilje institucijama sistema.
„Srbija je dobro pozicionirana i po kriterijumu obrazovanja, jer žene češće upisuju i završavaju fakultete. Međutim, one uglavnom upisuju fakultete na kojima se školuju za manje plaćena zanimanja. S obzirom na to da imaju niže plate, imaju i manje penzije, zbog čega su u većem riziku od siromaštva. Kada je reč o Romkinjama, migrantkinjama, ženama sa invaliditetom i onima koje žive na selu, može se reći da je njihov položaj sve gori”, upozorava direktorka agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji.
Komentarišući rezultate ovog istraživanja, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da oni, na prvi pogled, odražavaju realno stanje.
„Sve zemlje bivše Jugoslavije imaju slične pozicije, što je i očekivano. Najveći problemi u Srbiju jesu rodno zasnovano nasilje i teža pozicija na tržištu rada, zbog teškoća u uspostavljanju balansa između privatnog i profesionalnog života. Neke grupe žena su u posebno teškom položaju usled različitih životnih okolnosti i nedovoljne sistemske podrške, poput žena sa invaliditetom, Romkinja, migrantkinja i žena iz udaljenih i nerazvijenih sela, a siromaštvo je takođe njihov čest problem. Veliki broj žena ne poseduje imovinu na svoje ime, što im značajno otežava položaj u nekim životnim situacijama, kao što je pokretanje sopstvenog biznisa. Politička participacija žena u Srbiji je nominalno veća od evropskog proseka, ali je potrebno više suštinskog učešća u donošenju i sprovođenju odluka. Predstavljanje žena u javnoj sferi zahteva da se mediji mnogo više angažuju, kao i drugi relevantni društveni faktori. Veća vidljivost rada i dostignuća žena dala bi značajan rezultat u promeni uvreženih patrijarhalnih obrazaca o njihovoj ulozi u društvu. Bolji pristup zdravstvenoj zaštiti i različitim uslugama podrške takođe je veoma važan, kao i javni transport i infrastruktura po meri čoveka, odnosno – žene”, zaključuje poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Izvor: Politika