Nije lako slušati dečji plač. Čim ga čuju, roditelji reaguju, pokušavajući da shvate šta im to dete poručuje. Da li je gladno ili je žedno ili ga nešto treće muči… Instinktivno, oni će razumeti svoju bebu i na kraju naći način da joj pomognu. Ali u svemu tome neizbežan je i faktor okoline: neprijatni pogledi, nepoželjni saveti, coktanje i pitanja može li se beba utišati. Zato nije retko da, ukoliko se mama ili tata nađu sa bebom koja plače u javnosti, automatski krenu da se pravdaju. Ima li razloga za to i treba li mrzeti dečji plač?
Mudar roditelj ‒ srećna beba
Psihološkinja i porodična terapeutkinja iz Osla Hedvig Montgomeri bavila se temom dečjeg plača u svojoj knjizi „Mudar roditelj srećna beba” (Vulkan izdavaštvo, 2019) u delu „Zavolite dečji plač”. Ona ga definiše kao ‒ „jezik male dece” i kaže da nema ničeg lošeg u plakanju niti ono treba da plaši „to je, prosto, jedini način bebine komunikacije”.
‒ Jedino tako može da vam kaže: „Potreban si mi; vrućina mi je; gladan sam; usamljen sam”. Kada dete plače, to znači da mu je potreban ljudski kontakt, to je znak da ste mu potrebni i da vas očekuje. U svakom slučaju, to je dobar znak za vezu koju ste počeli da gradite ‒ poručuje autorka.
U kojoj meri je plač opasan
Kaže da plakanje nije signal da roditelj odmah mora da prekine sve što radi i skače na svaki detetov jecaj.
‒ Ako ostane ležeći u krevecu i plače izvesno vreme, a niko ga ne podigne i uteši, dete će akumulirati dozu stresa, koja je na duže staze opasna za njegov razvoj. Međutim, ako koristi plač da bi pokazalo da mu je nešto potrebno, to nije opasno i neće loše uticati na detetov razvoj.
Suština ljudskosti
Plakanje smatra sasvim normalnim i kaže da je suština naše ljudskosti.
‒ Neka deca plaču dugo i intenzivno, a druga su tiša. Vaš roditeljski zadatak jeste da naučite da tumačite i razumete svoje dete tako da možete da mu omogućite da se oseća bezbedno kad mu je to potrebno. Morate zapamtiti da je plač, koliko god da je naporan, ipak jedini detetov način da vam kaže: ,,Sad su mi potrebni tvoja blizina i pomoć.”
Na kraju, Montgomerijeva objašnjava da je priroda sve programirala da reaguju na dečji plač, pa je ljudima toliko neprijatno kada dete dugo plače zato što znaju da ono tako saopštava da su mu potrebni.
Izvor: Politika