Dok se grane u šumadijskim voćnjacima savijaju pod istorijskim rodom, a miris zrelih plodova i prevrele komine širi selima od Čumića do Stragara, lokalni voćari sabiraju računicu koja je sve samo ne slatka. Kroz razgovor, jedan domaćin nas je proveo kroz voćnjak i objasnio zašto je ove godine put od pune gajbice do zarade posut trnjem.
Ako pitaite prirodu, godina je za pamćenje. Nakon prošlogodišnjih suša i nepogoda, šumadijski brežuljci ove sezone izgledaju kao sa razglednice. Voćnjaci se modre od plodova, grane pucaju pod teretom, a kvalitet šljive je takav da bi joj pozavideli i najpoznatiji evropski voćarski regioni. Plavo zlato Šumadije zasijalo je u punom sjaju.
Međutim, čim se izađe iz voćnjaka i stane pred otkupnu rampu, idilična slika se raspada na 
proste činioce.Paradoks punih gajbi: Što je rod bolji, cena je tanjaKada se pogleda cenovnik na otkupnim mestima po šumadijskim selima, jasno je zašto je osmeh voćara gorak.Rana šljiva je još i imala kakvu-takav prolaz sa cenom od 70 dinara po kilogramu.Najbolje konzumne sorte dosežu tek 45 dinara.Stenlej, koji je okosnica mnogih šumadijskih voćnjaka, spao je na skromnih 25 dinara za svež plod, dok se za sušenje otkup spustio na 22 dinara.Čačanska lepotica se jedva drži na 20 dinara.Industrijska šljiva (ona koja ide u kace za rakiju ili industrijsku preradu) dotakla je dno sa cenom od svega 18 dinara po kilogramu.Surova matematika: Gajbica i berač progutaše šljivuDa bi se razumela agonija šumadijskog seljaka, dovoljno je staviti olovku na papir i izračunati osnovne troškove berbe.Dnevnica za berača ove godine kreće se od 5.000 do 5.500 dinara. U isto vreme, prazna drvena gajbica u koju staje od 8 do 9 kilograma šljive košta čitavih 85 dinara.Kada uračunate da berač u gajbicu spakuje šljivu čija je ukupna otkupna vrednost (po ceni Stenleja od 25 dinara) oko 200 do 225 dinara, a da samo prazna ambalaža odnese 85 dinara – jasno je da voćaru, nakon što plati radnika, gorivo i agrotehniku primenjivanu tokom cele godine, ne ostaje gotovo ništa. Prosta računica kaže da ambalaža u nekim slučajevima odnese i do 40 odsto ukupne vrednosti spakovane šljive!- 
Došli smo u situaciju da je drvena gajbica skuplja od tri kilograma najlepše šljive koja je u nju spakovana. Pa gde to ima?, pita se naš sagovornik iz okoline Kragujevca.
Od kace do kazana: Rakija kao jedino utočište
Zbog ovakvog stanja na tržištu, mnogi voćari u šumadijskim selima svesno odustaju od prodaje nakupcima i hladnjačama. Umesto na kamione za izvoz, plavi plodovi masovno završavaju u plastičnim kacama i buradima.Šumadijski voćari se okreću tradicionalnom receptu za preživljavanje – prepeku i kazanu. Pretvaranje šljive u rakiju zahteva vreme, dodatni rad i ulaganje u skladištenje, ali je to jedini način da se plavo zlato ne proda u bescenje i da mu se sačuva vrednost kroz godine koje dolaze.I dok se nad šumadijskim selima polako diže dim iz prvih kazana, ostaje gorak utisak da je još jedna rekordna godina umesto blagostanja donela novu glavobolju onima koji žive od zemlje i svog rada.
Izvor.www.infokg.rs