Svet je lep kada sanjamo. Ali snovi nisu uvek lepi. Ponekad se zbog njih probudimo mokri, uplašeni, zbunjeni. Pa onda počinjemo da listamo sanovnik i tražimo objašenje.
Šta mi to zapravo tražimo? Šta pokušavamo da saznamo? Tumačenje snova je kraljevski put u nesvesno, govorio je Frojd. Jung je tvrdio da oni imaju i proročku funkciju, pa nas upozoravaju o budućnosti, ali i kompenzatorsku, jer ono što nam nedostaje na javi, nadomesti se u snu. Nije nužno da se bavimo time da bismo došli do psihičkog sklada, ali ako želimo da više naučimo o sebi i sebe bolje razumemo, trebalo bi da tumačimo ono što sanjamo, naglašava za “Život plus” psihoterapeut Renata Senić. A sanjamo svake noći, i to bar pet snova. Samo što ih se ponekad ne sećamo ili imamo utisak da gotovo uopšte ne sanjamo. Međutim…
– To da sanjamo svake noći je eksperimentalno potvrđeno – kaže Renata. – Azerinski, Dement i Klajtmansu su kroz istraživanje otkrili faze spavanja i sanjanja. Iako tokom noći imamo bar pet snova, najčešće se sećamo samo poslednjeg u nizu.
Šta su to snovi? Naša podsvest, svest?
– Oni su kompleksna tvorevina naše podsvesti. Predstavljaju prerušen materijal naše psihe, koji onda valja prevesti na razumljiv jezik, kako bismo s tim došli u kontakt na svesnom nivou – smatra psihoterapeut.
Postoje različite teorije koje objašnjavaju zašto sanjamo. Najjednostavnije, kaže Renata, snovi nam služe kao naknadna i nesvesna obrada životnih iskustava i prethodnog dana, ali i za nesvesno ispunjenje želja koje sebi svesno ne priznajemo ili rasterećenje od sadržaja koji su nam na javi stresni, teški ili nedozvoljeni.
Frojd kaže da su oni uvek uzrok određenih događaja?
– Izvori snova su delovi bliže ili dalje prošlosti, pa ih treba povezati sa nekim utiskom ili događajem koji se odigrava na dan nastanka sna – tumači nam Renata. – U toku spavanja, slabi naša svest, kao i glas savesti. Mirni smo, toplo nam je i ulazimo u situaciju koja je, po Frojdu, idealna za stvaranje sadržaja koji ispunjavaju potisnute želje, agresivne porive i seksualne nagone, koji se nisu mogli ostvariti, već su ostali zakopani u podsvesti. Zapravo, prva Frojdova misao je bila da san služi ispunjenju zabranjenih, odnosno potisnutih želja.
Ali, snova ima i kada se na javi odigravaju lepe predstave, kao i kada nas ružne stvari “stežu oko vrata”. Sagovornica “Života plus” kaže da većina stručnjaka smatra da se u snu češće javljaju neprijatne i teskobne emocije.
– To je zato što iz svesti odstranjujemo osećanja koja su neprijatna ili prijatna, a nedozvoljna – što je opet vid neprijatnosti. Poznato je, takođe, da mnogi posle teških i traumatičnih događaja imaju košmarne i proganjajuće snove, što predstavlja pokušaj nesvesnog dela ličnosti da obradi traumu vraćanjem na događaj. Ovaj fenomen se u psihologiji zove “prisila ponavljanja”.
To bi moglo da bude i objašnjenje zbog čega neki pričaju, vrište ili hodaju dok spavaju. Renata to naziva neobrađenim, neshvaćenim delovima života, izazivačima košmara. Pa, ako hoćemo da pomognemo najbližima, valjalo bi sa njima da pričamo kako bismo razumeli šta ih muči. Kada snu damo smisao, najčešće nas više ne proganja i ne plaši. Trebalo bi, ipak, imati na umu da su košmari ponekad izazvani nepsihološkim faktorima – lekovima ili supstancama koje ubzavaju metabolizam.
Da li svakom snu pridavati značaj? Šta da radimo sa onima koji nam deluju besmisleno, pa i suludo? Dok je Frojd smatrao da tumačenje snova ima za cilj da uspostavi logički sled između, naizgled, bizarnih elemenata, savremeni psihoanalitičari dovode to u pitanje. Oni tvrde da se pojedine bizarnosti ne mogu interpretirati ili ne treba da budu interpretirane.
– Slično Jungovoj postavci, pojedini elementi sna bi trebalo da ostanu neinterpretirani, trebalo bi da ih stavimo u širi kontekst. Možda je najbolje da ih postavimo kao načelno pitanje, hipotezu za rad. U skladu sa ovim shvatanjem, san možemo da shvatimo kao odgovor, a cilj rada na snu je pronalaženje pravog pitanja. Kada nađemo pravi kontekst, onda i naizgled besmislen san dobija smisao – objašnjava psihoterapeut.
Potisnute emocije i one koje podležu drugim mehanizmima odbrane, često se “isprazne” kroz snove. Mnogi terapeuti akcenat stavljaju na to kako se osoba osećala dok je sanjala, sa idejom da je emocija uvek verodostojna.
– Snovi prerušavaju sadržaj kako bi bolne i zabranjene stvari sakrili od svesti snevača, ali emocija ostaje autentična. Često se desi da lep san bude ispričan u kontekstu neprijatnog osećanja ili obrnuto, te se iz tog razloga u terapijama polazi od pouzdanosti emoicije – otkriva psihoterapet i dodaje da osobe koje su racionalnije, a manje maštaju i uključuju intuiciju, sklonije su traganju za objektivnom istinom i mogu da pruže otpor istraživanju nesvesnog, pa i snova.
TUMAČENJE STRUČNJAKA
– MAJKA – prijatne vesti
– Ljubavna avantura – mogla bi da se desi u stvarnosti
– Majmuni – ispašćete nezreli
– Vuk – hrabrost i pobeda
– Zmija – ljubavni trougao
– Daljina – čuvajte zdravlje
– Detektiv – čuvajte se prevare i krađe
– Žurka – upoznaćete nove prijatne osobe
– Flauta – ljubavni problemi
– Adresar – prinova
– Kajanje – uspeh
– Kamilica – ozdravljenje
Izvor: Novosti.rs
Foto: Arhiva/novosti.rs