Kada reporteri Humanitarnog mosta “Vesti” obave zadatke, uglavnom posredničke poslove uručivanja pomoći ubogim, bolesnim i ostavljenim na milost i nemilost životu, hladnoći i nemaštini, neminovno im se nameće pitanje: “Šta bi bilo sa tim ljudima da nije naših ljudi iz sveta koji shvataju njihovu sirotinju i bezizlaz i godinama im pomažu da im starost i samoća budu bar malo podnošljiviji?”
Ovog puta, isto pitanje se nametnulo nakon uručivanja pomoći koju su starici 83-godišnjoj Živki Popović iz potkopaoničkog sela Tmava kod Kuršumlije poslali naši čitaoci iz Australije: humana baka D. Ć. iz Perta (100 AUD), penzioneri Vinko i Delveta iz Sidneja (110 AUD) i Ana iz Kambere (300 AUD) s molbama iz propratnih pisama da se baki Živki kupe drva i dosta hrane.
Prema želji darodavaca, učinjeno je onako kako je i rečeno i to u vreme kada se sneg i studen s Kopaonika ozbiljno približavaju selu u kojem živi i samuje starica Živka u kući staroj više od dva veka.
Ukratko, baki Živki je kupljeno i u kuću uneto dosta kilograma brašna, šećera, soli, suvomesnatih proizvoda, konzervi, toliko slatkiša koliko starica nije videla životu u svojoj kući, sokova, supa, voća, praška za pranje, sapuna… a ispred kuće joj je doterano, istrugano i složeno više nego dovoljno kubika drva da starici bude toplo cele zime.
Za crne dane
I na kraju, što je baku Živku opet obradovalo, ostavljeno joj je dovoljno novca da joj se nađe, ne daj Bože, za lekove, za odlazak kod lekara, za autobusku kratu do Kuršumlije jer je do sada zbog sirotinje u kojoj živi do doktora u gradu uglavnom pešačila.
“Ako budem živa, ostaće mi i za iduću godinu”, procenjuje baka. Ostaće i za sledeću zimu. Uz sve ovo, a na osnovu onoga što smo primetili tokom više poseta da joj nedostaje u kući, baka Živki je kupljeno i novo kuhinjsko korito za pranje raznog posuđe, ali, ipak, starica se najviše obradovala novim kondurama.
Najlepši poklon
– Kondure su mi se odavno izlizale i pukle, pa sam ih krpila užarenim kukačem, ali ništa ne vredi. Kao da ste znali da sam bez obuće i da su mi noge stalno mokre, a i broj ste pogodili – zahvalno kaže baka Živka kojoj smo doneli i najpopularniju obuću Srba koji žive na selu.
Od sada će baku Živku čuvati od snega i vlage gumene crne plitke čizme, ali i tokom leta, jer seljaci tvrde da je ovo najudobnija obuća za rad na njivi.
– Mnogo sam se obradovala svemu što ste doneli. Drva su mi pocepana, istrugana i složena i sada više ne moram u šumu da dovlačim granje. Brašna, konzervi i svega drugog za jelo imam za celu zimu, a slatkiše i čokolade koje ste mi doneli i niste baš morali jer ja u životu nisam navikla na lepo i slatko, ali kako da se zahvalim toj baki Duški, Vinku i Delveti, Ani, ali i Mirjani i Ostoji iz Nemačke i svim ostalima koji su mi do sada pomagali kada sam neuka i stara žena koja ne ume da nađe prave reči da im se zahvalim onako, ljudski. U životu nisam išla dalje od Kuršumlije, ali nije mala stvar da neko iz te daleke zemlje brine o meni. Pa da su mi najrođeniji, ne bi mi slali ovoliko. Hvala im do neba, hvala im i gde čuli i gde ne čuli jer neko treba baš da ima dušu, pa da pomogne nekome ko samuje u sirotinji i čamotinji u ovoj nedođiji – reči su kojima se baka Živka zahvaljuje na pomoći, na lepim željama i pozdravima iz pisama pristiglih iz Australije.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Izvor: VETSI online