Antikoagulantna terapija može da umanji rizik od moždanog udara zbog atrijalne fibrilacije

Srce

Treperenje pretkomora ili atrijalna fibrilacija značajno povećava opasnost od nastanka moždanog ili srčanog udara. U takvom riziku je čak oko dva odsto populacije, ili približno 140 miliona ljudi u svetu, a stručnjaci procenjuju da će se do 2050. godine broj obolelih udvostručiti!

NE MOŽE NA RECEPT
Lek”dabigatran” u prevenciji moždanog udara kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom u Srbiji je registrovan septembra 2012. Zasad, međutim, ne može da se dobije na recept

Zbog učestalosti ove patologije, sve važnija je prevencija. Razvojem novih farmaceutskih formula, sada, tvrde lekari, može da se spase mnogo života, prvenstveno zahvaljujući oralnoj antikoagulantnoj terapiji.

Na osmom stručnom regionalnom sastanku u Beču o antikoagulantnoj terapiji, koji je organizovala kompanija “Beringer Ingelhajm”, stručnjaci su upozorili da je atrijalna fibrilacija u porastu svuda. A da čak 40 odsto onih koji su u riziku nije pod terapijom koja može da spreči moždani i srčani udar.

– Ne postoji jedno rešenje za sve pacijente. Prevencija, kao i lečenje, mora da bude individualno prilagođena – kaže, za “Novosti”, profesor Džordž Nikening, internista-kardiolog Univerzitetske klinike u Bonu. – Kada donosimo odluku o tome šta je najbolje rešenje za svakog pacijenta, moramo da uzmemo u obzir i da li uzima neke druge lekove, da li ima pridružene bolesti…

Na antikoagulantnoj akademiji u Beču, kojoj je prisustvovalo oko 400 stručnjaka iz 17 država, upozoreno je da svake godine šlog doživi pet odsto pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom koji nisu uzimali antikoagulantnu terapiju.

S druge strane, lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi i stvaranje tromba povećavaju rizik od krvarenja, a najopasnija su ona unutar mozga.

– Do pre desetak godina postojali su samo antagonisti vitamina K, koji za 64 odsto smanjuju rizik od šloga, i za 26 odsto rizik od umiranja kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom – kaže Nikening. – Oni, međutim, imaju mnogobrojna ograničenja: uzak terapijski prozor, protrombinsko vreme treba da bude od dva do tri, što nameće potrebu za laboratorijskim kontrolisanjem INR vrednosti i čestim podešavanjem doze, spor početak i prestanak dejstva…

Osim antagonista vitamina K koji su na tržištu prisutni već više od pola veka, lekarima je sada dostupna i terapija lekom pod generičkim imenom “dabigatran”.

Njegovim uvođenjem u praksu počela je era tzv. nove oralne antikoagulantne terapije, koja rizik od moždanog udara kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom umanjuje i do 75 odsto. To je, ukazali su učesnice antikoagulantne akademije, za 26 odsto više od zaštite koja se postiže primenom antagonista vitamina K.

– “Dabigatran” se daje u stalnoj dozi, pa nije potrebno da se ona često podešava ili meri INR, a broj interakcija sa drugim lekovima je drastično manji u odnosu na antagoniste vitamina K – naglasio je doktor Džon Ajkelbum, hematolog Opšte bolnice Hamilton u Ontariju i profesor Mek Master univerziteta. – Ovaj lek smanjuje rizik za nastanak krvarenja u mozgu kao najteže komplikacije oralne antikoagulantne terapije.

Ipak, najveći pomak u antikoagulantnoj terapiji, smatraju svetski stručnjaci, desio se krajem prošle godine pronalaskom specifičnog antidota za “dabigatran”.

– Uz pomoć supstance idarucizumab, sada u potpunosti možemo da kontrolišemo antikoagulantnu terapiju – istakao je dr Hans Kristof Diner, neurolog i načelnih Odeljenja neurologije Univerziteta u Esenu i predsedavajući Centra za šlog u Esenu. – Ovaj “protivlek” je kao vazdušni jastuk u kolima: daje nam sigurnost koja nam je nedostajala. Već posle tri minuta potpuno eliminiše dejstvo “dabigatrana” i uspostavlja se normalna koagulacija krvi, a oralni antikoagulant može ponovo da se da 24 časa posle hitne intervencije.

Izvor: novosti