Nakon 49 različitih lekarskih tretmana i jedne “preležane” bolničke infekcije koja se pokazala otpornom na sve raspoložive antibiotike, francuskom pacijentu je preostala još samo amputacija noge, ali Kristof Novu uspeo je da je spase zahvaljujući metodi koja je pala u zaborav nakon razvoja delotvornih antibiotika.
Reč je o fagna terapiji zbog koje je “potegao” do jedne od retkih zemalja bivšega sovjetskog saveza u kojoj se ona praktikuje – Gruzije.
Fagna terapija ne koristi se još od četrdesetih godina prošlog veka, nakon što su otkriveni antibiotici. Bakteriofagi ili fagi, virusi koji napadaju i razaraju bakterije pomoću posebnih proteina lizina, istraživali su se kao potencijalni lek još 1919.
Fag je specifičan bakterijski virus koji se umnožava na račun bakterija i u njima živi kao parazit. Kada pronađe bakteriju, inficira je, zaustavlja proces njenog razmnožavanja i umesto toga započinje proces izgradnje novih faga. Na kraju se bakterija rasprsne, a fagi se oslobađaju pa započinju nov krug napada.
Zadnjih petnaestak godina, nekada uspešna terapija ponovno izaziva interes naučnika u SAD-u, Belgiji i u Francuskoj, paralelno s razvojem bakterija otpornih na najjače antibiotike.
Ova vrsta virusa ima ograničenije delovanje od antibiotika jer ne uspeva da uništi neke bakterijske sojeve, ali gotovo nikad ne uzrokuje nikakve teže nuspojave u organizmu, objasnio je dr Alan Dublanšet, jedan od pionira ponovnog uvođenja fagne terapije u Francuskoj.
On i kolege nastoje da iskoriste sposobnost faga da razore bakterijske ćelije, jer bi na taj način mogli da postanu zamena ili dopuna u korišćenju antibiotika usled sve bržeg razvojaotpornosti takozvanih superbakterija na antibiotike.
Doktor Dublanšet kaže da je u poslednjih nekoliko godina fagnom terapijom “izlečio” petnaestak pacijenata. Lečenje je kratko, uglavnom traje dve do tri nedelje. Lekar ističe kako za potencijalan dalji razvoj fagne terapije velike svetske laboratorije nemaju interese jer se fagi nalaze u prirodi, zbog čega se ne mogu patentirati, rekao je infektolog Žan Karlet, konsultant u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Uprkos tome, korak napred predstavlja činjenica da se bakteriofagi u Evropskoj uniji od 2011. svrstavaju među lekove. Nažalost, široka primena na ljudima nije moguća jer još nisu obavljena pouzdana klinička testiranja, a ona bi mogla da potraju godinama, podseća dr Žan-Pol Pirnej iz vojne bolnice Kraljica Astrid u Briselu, jedne od retkih medicinskih ustanova izvan bivšega sovjetskog bloka koja primjenjuje fagnu terapiju.
U Sjedinjenim Državama jedini fagi na tržištu su oni namenjeni zaštiti namirnica od zaraze bakterijama.
EU je 2013. pokrenuo prvi projekat pod nazivom “Phagoburn” u sklopu kojega se bakteriofagi testiraju na bakterijama koje nastaju na ranama usled jakih opekotina. U projektu će učestvovati dvanaest pacijenata iz Francuske, Belgije i Švajcarske.
Penzionisani infektolog dr Dublanšet kaže da se ne zalaže za “zamenu terapije antibioticima fagnom terapijom već za zajedničku primenu obe terapije”, jer iz iskustva fagnu terapiju smatra veoma delotvornom.
Izvor: B92