Jedna od laboratorija Instituta za fiziku, na Prirodno matematičkom fakultetu u Kragujevcu, je Astronomska opservatorija. Izučavanje astronomije, kao najstarije discipline u porodici prirodnih nauka, na kragujevačkom univerzitetu počelo je osamdesetih godina, pa se ukazala i potreba da se praktične vežbe iz predmeta Astrofizika sa astronomijom, održavaju u adekvatnim uslovima. Tako je na krovu zgrade Instituta izgrađena prostorija sa pokretnim krovom, koja je snabdevena savremenom opremom za posmatranje nebeskih tela.
Još jedan dobar razlog za stvaranje opservatorije, baš u tom trenutku, bila je i mogućnost da se bolje vidi prolazak čuvene Halejeve komete, 9. februara 1986. godine. Tadašnji dekan PMF-a, dr Vukota Babović, profesor elektromagnetizma i optike, bio je inicijator osnivanja opservatorije. Danas radom opservatorije rukovodi dr Saša Simić, docent fakulteta i predavač na predmetu Astrofizika sa astronomijom. Za opservatoriju su počeli da se interesuju studenti i pojedinci, koji su upravo ovde razvijali svoju ljubav prema astrofizici. Neki su počeli studije, a drugi su pomogli svojim inovativnim rešenjima oko održavanja i popravke prateće opreme.
Astronomsku opservatoriju u Kragujevcu, uz prethodnu najavu, mogu posetiti pojedinci ili organizovane grupe, zainteresovani za posmatranje nebeskih tela i propratnih pojava. S ciljem da nauka postane bliža i interesantnija mladima često se organizuju grupne posete osnovnih i srednjih škola iz grada i okoline.
Predmet Astrofizika sa astronomijom uvedena je kao redovan predmet na kragujevačkom PMF-u 1998. godine, jer je izučavanje predmeta fizike, bez ovog predmeta nepotpuno, a bez praktičnog rada sa teleskopom predmet je nemoguće adekvatno izučavati. Tako je na fakultetu značajno unapređena edukacija na ovoj studijskoj grupi, a na amaterskom nivou su i mnogi Kragujevčani razvili ljubav prema astronomiji. Najveće interesovanje izazivaju popularna pomračenja i pojave velikih kometa, posmatranje Sunce i njegovih „pega“, kao i Meseca i njegovih kratera „More Spokojstva“ i „More Izobilja“. Oni stručniji imaju mogućnost da posmatraju maglinu Andromedu, koja je posebna galaktička celina i jedan čitav susedni svet.
Devedesetih godina opservatorija je renovirana i sa malo obnovljenom opremom svečano je otvorena 14. aprila 2000. godine, na Dan fakulteta. Kupljena je rezervna teleskopska cev, adekvatan kompjuter, i Web kamera, koju su članovi opservatorije preuredili za svoje potrebe. Naravno dolazak interneta omogućio je on-line praćenje pojedinih astronomskih fenomena. Stručnim radom razjašnjena je Remerova metoda merenja brzine svetlosti, osmatranja Sunčeve aktivnosti, fotografisanja kometa, Sunčevih pega, maglina i pomračenja Meseca i Sunca.
Naučno objašnjenje astronomskih pojava doprinosi realnom sagledavanju sveta u kome živimo. Pomračenja Sunca i Meseca, kao i prolazak kometa, nekada su izazivale paniku, ili su njihovoj moći pripisivane brojne katastrofe. Tako je Najpoznatija Halejeva kometa 240. godine pre nove ere, u Kini „optužena“ za smrt carice, a u Rimu 12.g.pne, za smrt Marka Agripe. Potom joj je pripisana zasluga za pobedu Rimljana nad Atilom, a 648. godine, smatrali su da je Halejeva kometa donela kugu. Verovalo se i da najavljuje skoru propast sveta, a tokom srednjeg veka, proglašavali su i spaljivali „veštice“ svaki put kad bi se kometa pojavila.
Ipak, postoji i jedna istinita veza između pisca Semjuela Klemensa, poznatog kao Mark Tven i Halejeve komete. On je rođen 30. novembra 1835. godine, kada je nebom prolazila blistava Halejeva kometa, a preminuo je 1910. godine, kada je kometa opet putovala iznad zemlje i mogla se videti. Kako je u šali govorio, lično je Svevišnji uticao da „ova dva neodgovorna izroda (Halejeva kometa i on) zajedno dođu i zajedno se ugase“.
Mladi engleski astronom Edmond Halej, 1682. godine, posmatrao je ovu kometu, a dvadeset tri godine kasnije, prvi je izračunao da se pojavljuje približno svake 76. godine, a da male promene u tim periodima izazivaju gravitacioni uticaji planeta na njenom putu kroz Sunčev sistem.
Halejeva kometa prikazivana je i u umetnosti, pa se tako našla na čuvenoj tapiseriji koja predstavlja bitku kod Hejstingsa i na slici „Bogojavljenje“, koju je naslikao slavni firentinski slikar Đoto. On je video kometu 1301. godine, a u njegovu čast je kosmička sonda za istraživanje ove komete nazvana upravo „Đoto“.
Halejeva kometa će ponovo moći da se vidi u julu 2061. godine. Njen sjaj potiče od svetlosti Sunca i gasa karakteristične boje. Halejeva kometa putovanjem gubi delove materije od koje je sazdana, i ostavlja trag prašine, kroz koji Zemlja prolazi svake godine u maju i oktobru, pa se na nebu se ukazuju meteori.
Izvor: ikragujevac