Za antibiotskom terapijom poseže se čak i kada su obične infekcije i prehlade u pitanju zbog čega je Srbija među vodećim zemljama u Evropi po propisivanju antibiotika deci, ali i odraslima
Nedavno sprovedena istraživanja pokazala su da se antibiotici u našoj zemlju skoro pet puta više propisuju nego u Holandiji, četiri puta više nego u Švedskoj, dva i po puta češće nego u Velikoj Britaniji i duplo više nego u Nemačkoj.
Britanski profesor Pol Klejton, koji je u poseti Srbiji, kaže da je mnogo efikasnije od neselektivnog davanja antibiotika jačati imunitet, jer što je organizam jači i otporniji lakše će se izboriti sa raznim virusnim i bakterijskim infekcijama, ali i alergijama koje su danas sve češće.
Nekada smo bili mnogo otporniji
Profesor Pol Klejton podseća da su ranije deca, ali i odrasli, bili mnogo otporniji na bolesti zbog drugačijeg načina ishrane, više fizičke aktivnosti, a manje stresa.
„Kada sam ja išao u školu, od 1.000 dece možda je samo jedno dete imalo astmu i alergije, danas je taj problem toliko rasprostranjen da svako četvrto dete pije lekove za alergiju“, naglasio je Klejton.
Prema njegovim rečima, u jačanju imuniteta važni su beta glukani, koji su u prošlosti bili deo naše svakodnevne ishrane, dok se danas slika promenila.
Ta važna materija zastupljena je u kvascu, ali je dosta ima i u zidovima svih vrsta pečuraka.
„Vino i pivo koje smo ranije pili nisu bili filtrirani, sada mogu duže da stoje, ali nema važnog beta glukana u njima”, objašnjava Klejton i dodaje da se u hlebu i raznim pecivima danas koristi mnogo manje kvasca, tako da smo i u tim namirnicama uskraćeni za aktivne sastojke koji su važni za jačanje imuniteta.
Prirodni lekovi, nastavlja Klejton, koji sadrže beta glukan prava su alternativa za farmaceutske lekove.
„Pošto su beta glukani od pedesetih godina na ovamo na razne načine uklonjeni iz ishrane, treba ih unositi kao dodatke ishrani. Najefikasniji su 1-3,1-6 beta glukani koji se generišu iz ćelijskog zida kvasca”, objasnio je Klejton.
Prof. dr Jovica Milovanović iz Klinike za otorinolaringologiju Kliničkog centra Srbije kaže da su istraživanja pokazala da deca predškolskog i školskog uzrasta danas imaju pet do sedam prehlada godišnje, a odrasli četiri do šest godišnje.
„Razlog za odlazak kod lekara kod svakog petog deteta bio je zapaljenje krajnika”, rekao je Milovanović novinarima pred početak simpozijuma o jačanju imuniteta kod ljudi i značaju beta glukana.
Jačanje imuniteta, kako kaže, način je da se bude korak ispred bolesti i da se spreče česte infekcije.
Doktor Univerzitetske dečje klinike Goran Vukomanović naglasio je da je danas za roditelje postala skoro nemoguća misija da dete bude zdravo mesec ili dva bez ikakve prehlade.
Vukomanović podseća da se organizam može jačati redovnom i zdravom ishranom, zatim da je važna fizička aktivnost, dobar san, kao i unošenje vitamina i minerala u dovoljnim količinama.
Izvor: RTS