U ovoj godini usvojena su 43 deteta, od kojih je 35 dobilo nove roditelje u Srbiji, a osmoro njih dobilo je inostrane pasoše
U ovom trenutku 742 para i pojedinca koji su stekli opštu podobnost za usvojenje čekaju dan kada će im biti javljeno da su postali roditelji, a 305 mališana u našoj zemlji čeka da dobije nove roditelje, ili barem jednog od njih. Kako za naš list ističu predstavnici Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, u ovoj godini usvojeno je 43 mališana, od kojih je 35 dobilo nove roditelje u Srbiji, a osmoro njih dobilo je inostrane pasoše, odnosno usvojeno je izvan granica naše zemlje, jer za ovu decu nisu mogli da se nađu usvojitelji u našoj zemlji. Dugogodišnje iskustvo govori da su deca koju usvajaju inostrani parovi najčešće ona koja imaju psihofizičke probleme, odnosno određene zastoje u razvoju, jer se za njih teže nalaze usvojitelji u Srbiji.
Jezik brojki i slova govori da na jedno dete trenutno „konkurišu” dva roditeljska para, a na pitanje kako izgleda administrativni postupak za usvajanje mališana, u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju kažu da je proces utvrđivanja opšte podobnosti za usvojitelje podeljen u više faza. Postupak započinje podnošenjem zahteva budućih usvojitelja za utvrđivanje opšte podobnosti za usvojenje, uz koji je neophodno priložiti određenu dokumentaciju.
„Neke od potrebnih dokumenata pribavlja i centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti, zatim sledi faza pripreme budućih usvojitelja, a nakon okončane pripreme, stručni tim centra za socijalni rad vrši terenske posete i intervjue sa potencijalnim usvojiteljima. Na osnovu svih prikupljenih činjenica, stručni tim centra za socijalni rad donosi timski zaključak da li kandidati ispunjavaju uslove za sticanje opšte podobnosti za usvojenje ili ne. S obzirom na to da se radi o trajnoj i neraskidivoj zaštiti deteta u nekoj porodici, sve faze moraju se realizovati u potpunosti i služe konačnom ishodu – povezivanju konkretnog deteta i konkretne porodice, odnosno pojedinca”, ističu predstavnici ministarstva.
Iako se u javnosti često polemiše zbog čega strani državljani usvajaju našu decu, stručnjaci ovog ministarstva objašnjavaju da stranci mogu da usvoje dete iz Srbije samo ako za to dete ne mogu da se pronađu usvojitelji u našoj zemlji.
„Na međunarodna usvojenja odlaze deca koja nisu mogla da u zakonskom roku, koji iznosi godinu dana od trenutka uvođenja u Jedinstveni lični registar usvojenja, dobiju domaću usvojiteljsku porodicu. U periodu od barem dve godine (nekad i tri), strane države dostavljaju izveštaje o adaptaciji dece u tim sredinama. Usvojitelji iz inostranstva moraju da ispune zakonske uslove za utvrđivanje opšte podobnosti za usvojenje koji su isti kao i uslovi koji su propisani za domaće usvojitelje ‒ podnošenje zahteva, priprema, procena i, konačno, davanje mišljenja o ispunjenosti uslova za dobijanje opšte podobnosti za usvojenje”, navode u resornom ministarstvu.
Po slovu Porodičnog zakona, ministar je taj koji daje dozvolu za svako inostrano usvojenje, a to važi i za situaciju ako je razlika u godinama između usvojitelja i deteta veća od 45 godina ili ako dete želi da usvoji samac bez partnera. Naime, zakonodavac je takođe propisao da razlika u godinama između deteta i usvojitelja ne sme da bude veća od 45 godina, ni manja od 20 godina, a to je istovremeno jedan od čestih razloga zbog kojih mnoge osobe godinama čekaju na proširenje porodice. Stručnjaci koji se bave ovom problematikom ističu da je veliki broj usvojitelja stariji od 46 godina, a gotovo svi žele da usvoje bebu od svega nekoliko meseci. Osim toga, budući roditelji žele da prošire porodicu sa zdravim detetom, a veliki broj mališana koji čekaju na usvajanje ima poremećaje u razvoju. Uz to, najveći broj usvojitelja želi decu srpskog porekla, a značajan broj mališana bez roditeljskog staranja je romske nacionalnosti.
Česta prepreka je zakonski status deteta
Proceduru usvajanja deteta donekle komplikuje i činjenica da mnoga deca nemaju regulisan životni status, a na usvajanje mogu da idu samo deca čiji su roditelji nepoznati ili umrli, deca roditelja kojima je sudski oduzeto roditeljsko pravo ili deca očeva i majki koji su saglasni sa usvojenjem. Nažalost, iskustvo govori da veliki broj dece koja se nalazi u domovima ili hraniteljskim porodicama nema rešen zakonski status – sa nekima od njihovih roditelja radi se porodična terapija, kako bi oni mogli ponovo da prihvate dete koje im je privremeno oduzeo centar za socijalni rad, a sudski postupci za oduzimanje roditeljskog prava traju veoma dugo i dok se ne završe, ova deca ne smeju biti usvojena. Iako je dom najmanje pogodna sredina za rast i razvoj deteta, usvojitelji ne mogu da se traže dok se porodično-pravni status deteta ne reši.
Izvor: Politika