Radna grupa Ministarstva kulture i informisanja u koju su uključeni predstavnici Odbora za standardizaciju srpskog jezika pripremila je predloge za dopunu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.
Pre Skupštinske procedure sledi javna rasprava o predlogu. Predlog izmene i dopune predviđa da se član postojećeg Zakona uskladi sa jednim članom Ustava Republike Srbije. To je način da se očuva ćirilica kao pismo srpskog naroda.
Ukoliko se usvoje predlozi posle izmene i dopune Zakona, na svim javnim ustanovama u zemlji trebalo bi da budu zastupljeni ćirilični natpisi.
Srbija je jedina država u Evropi u kojoj se koriste dva pisma. Neretko možemo videti da su natpisi na saobraćanim putokazima ispisani latinicom, latinicom su ispisana imena brojnih preduzeća i firmi, latinica je i na fiskalnim računima.
Prema predlogu, izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, odnosile bi se na obaveznu upotrebu ćirilice u medijima, obrazovnim i javnim ustanovama svih profila, privrednim preduzećima.
Nacionalno pismo, ćirilica predstavlja deo srpske kulturne baštine i stara je deset vekova.
Latinica je pismo koje je mnogo mlađe od ćirilice, ali je malo poznato da ovo pismo Srbi koriste poslednja dva veka.
U Vukovom rečniku iz 1848. godine navodi se da Srbi koji žive u primorskim mestima i u Dubrovnuku koriste srpsku latinicu.
U svakodnevnom životu građana Srbije zastupljena su oba pisma. Mnogi građani pišu latinicom dok ima i onih koji se uglavnom služe ćirilicom.
Nazivi na javnim ustanovama ispisani su na oba pisma. Novi predlozi odredbe Zakona o jeziku i pismu podrazumevali bi upotrebu ćirilice kao zvaničnog pisma Srbije, dok bi se latinica ubuduće upotrebljavala kao pomoćno pismo. To se posebno odnosi na obeležja preduzeća, sedišta firmi, delatnosti, naziv robe i usluga, uputstva za upotrebu, fakture, račune.
Jezik i pismo predstavljaju deo kulture svakog naroda a pismo je neizbrisiv deo nacionalnog identiteta.
Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji su registrovana 127.604 privredna društva i 234.269 preduzetničkih radnji, a broj onih koji su na ćirilici je zanemarljiv – tek oko pet odsto privrednih društava i nešto više od jedan odsto preduzetničkih radnji, naveo je nedavno nacionalni javni servis i pozvao se na primer da praksa zaštite kulture, pisma i jezika poznata je u svim zemljama, pa se u Francuskoj npr. naplaćuju manje firmarine kompanijama koje koriste francuske nazive.
Izvor: RTK