Dana 20. aprila obeležava se međunarodni dan zaštite od buke. Buka je zvuk koji se subjektivno doživljava kao preglasan, neugodan ili neočekivan.Pod bukom se podrazumeva svaki neprijatan i nepoželjan zvuk, koji se svojom jačinom izdvaja od ostalih.
Buka predstavlja prateću pojavu savremenog načina života, naročito u uslovima gradske i industrijske sredine, ali sve više i u uslovima seoske sredine.
Buka na čoveka deluje direktno i indirektno oštećujući njegovo zdravlje, izazivajući umor i smanjenje radne sposobnosti, ometa sporazumevanje, remeti koncentraciju, odmor i san. Može se smatrati kao poseban oblik stresa i zagađenosti čovekove radne i životne sredine.
Postoje individualne razlike u reakciji na buku. Osim nivoa i frekvencije buke i dužine izloženosti, dejstvo zavisiod ličnih karakteristika i stava prema nivou buke. Nivo buke se izražava u decibelima (dB) i kreće seu rasponu od nule- minimalne jačinekoju čulo sluha može da registruje, do 140 dB kada prestaje slušna osetljivost i javlja se bol. Nivo buke normalnog razgovora je 40-50 dB. Buka iznad 90 dB posle dužeg izlaganja može da dovede do oštećenja sluha. Frekvencija zvuka izražava se u hercima (Hz) i označava broj vibracija u sekundi. Za čoveka je posebno važna slušna osetljivost u području govornih frekvencija (500 do 4000 Hz)Gubitakostljivosti u tom području se posebno neprijatno doživljava, osim uticaja na radnu sposobnost pogađa šire socijalno i psihološko funkcionisanje čoveka.
Pored direktnog dejstva- oštećenje sluha, buka ima i ekstra auditivne efekte. Deluje na srce i krvotok, sistem za varenje, endokrini sistem, višu nervnu delatnost i vegetativne reakcije.Posebno se nepovoljno odražava na koncentraciju pažnje i opažanje, utiče na opšte raspoloženje, izaziva brže zamaranje, pojačava agresiju i razdražljivost.
Pored buke na radnom mestu na čoveka nepovoljno deluje i gradska ili komunalna buka.
Bukom je ometeno više od 50% evropskog stanovništva, a oko 16% živi u „crnim akustičkim rupama“. Građani, pre svega u razvijenim zemljama, veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni činilac koji kritično opterećuje populaciju.
Merenje jačine zvuka/buke je veoma važno. Daje nam tačno određenu veličinu koja opisuje i rangira zvuk. A to je neophodno kod unapređenja zaštite od buke, akustike stambenih zgrada, muzičkih i bioskopskih dvorana, izrade kvalitetnijih zvučnika i sl. Merenjima se omogućava precizna, naučna analiza ometajućih zvukova. Intenziet ometanja zavisi od osobe do osobe, zavisno od psiholoških i fizioloških razlika između osoba.
Merenja nam jasno definišu kada zvuk može da izazove oštećenja i omogućavaju nam preduzimanje određenih zaštitnih mera.
